Sveopšte ludilo koje pravi buru po površini svesti Srba, Hrvata, Bosanaca ima za cilj da odvuče pažnju od ludila u kojem smo svi zajedno. Dok Tompson peva, a Šešelj pali još sveže rane, generacije mladih ostaju udavljene ispod te ustalasane vode mržnje. Možemo se mi pitati kako, bre, to u mladima ima toliko mržnje, bahatosti, osionosti, odsustva svake empatije, na kraju gde su im roditelji i čemu su ih vaspitavali, ali koliko će nam pomoći odgovor na ta pitanja.

 

Kada znamo da su roditelji tih „žutokljunaca“, te „balavurdije“ zapravo odrastali u vremenu koje je samo u jednom kratkom periodu ličilo na normalno.


Danas, kada se ti isti roditelji batrgaju kako bi sačuvali poslove, sve sa ogromnom ratno-krvavom bukom koja ih podseća na detinjstvo iz devedesetih, oni zaboravljaju da imaju decu koju treba vaspitavati. Misle: „Pa dobro, i mi smo preživeli ‘tarzanke‘, skidanje patika, uvučene ‘kapa‘ trenerke i ‘kajle‘, glad...pa zašto se onda ne bi i današnja deca.“ Poniženi i uvređeni raznim tranzicijama, privatizacijama, evropskim zahtevima, nepravdama nisu ni svesni koliko su u pravu. Deca će se snaći, preživeće, kao što su i njihovi roditelji. Neka će otići i školovati se u instranstvu, druga će uzeti noževe, a šta je sa onom decom koja žele normalnu Srbiju?!