Štrbac je postavio pitanje kako je moguće da zatvorski lekari u lisabonskom zatvoru nisu na vreme otkrili tako opaku bolest i nisu obavestili Haški tribunal, po čijoj je odluci general Mrkšić i dospeo u lisabonski zatvor ili Ambasadu Srbije.


- Kako je moguće da čovek s dijagnozom astma i fizička iscrpljenost umre za svega dvadesetak dana po prijemu u bolnicu, odnosno četiri dana po novoutvrđenoj dijagnozi karcinom pluća, upitao je Štrbac.


On je upitao i zašto su vlasti u Srbiji najavile da će tražiti Mrkšićevo premeštanje u Srbiju radi lečenja tek kada su mediji objavili apel njegove ćerke „iako su o njegovom stanju obavešteni petnaestak dana ranije“.


Štrbac je podsetio da su u švedskom zatvoru Biljanu Plavšić maltretirale zatvorenice muslimanke, a general Radislav Krstić teško je pretučen u britanskom zatvoru. Uslovi u estonskom zatvoru, u kojem dugogodišnju kaznu izdržava bivši predsednik RSK Milan Martić, „nisu daleko odmakli od staljinističkih gulaga“.


Štrbac je istakao da je u pritvorskoj jedinici Haškog tribunala u Shveningenu do sada umrlo devet pritvorenika među kojima je sedam Srba - Đorđe Đukić, Slavko Dokmanović, Milan Kovačević, Slobodan Milošević, Momir Talić, Milan Babić i Miroslav Deronjić, a general Mrkšić je prvi koji je umro van Sheveningena. U broj umrlih nisu uključeni oni koji su zbog poodmakle bolesti pušteni iz pritvorske jedinice i ubrzo umrli na slobodi.


„Inače, Tribunal prema svom statutu ne može izreći smrtnu kaznu, ali i da može, teško da bi ih toliko, koliko ih je obolelo nasmrt i umrlo u njegovoj pritvorskoj jedinici, uključujući i smrt Mrkšića u lisabonskom zatvoru, osudio na tu kaznu“, zaključio je Štrbac.