To bar važi za obične smrtnike. Za one VIP postoje neka druga pravila. Bar se takav utisak stiče sudeći po spisku onih koji “Diposu” duguju čitava mala bogatstva.

Tako povlašćeni pojedinci sebi mogu “priuštiti” da uživaju u luksuznim vilama koje su u vlasništvu države. Priuštiti pod znacima navoda, jer za to ne moraju da odvoje ni 90 dinara, koliko košta karta u gradskom prevozu. Sve to besplatno, a državi bog neka plati. Po onoj staroj narodnoj.

Ne moraju se potucati po prigradskim naseljima da bi plaćali manje kirije. Ne moraju čak ni brinuti da plaćaju komunalije, jer im se može. Fino zasednu u neku državnu vilu na nekoj elitnoj lokaciji, a za kiriju i komunalije neka brine onaj ko mora. Njih te brige preterano ne more.

Pa stotine hiljada podstanara mogu samo da im zavide i čitavog meseca pažljivo raspodeljuju novac da plate vlasniku stana. Neka oni sabiraju, oduzimaju, množe i dele... Neka računaju, kada plate kiriju, koliko će im para ostati za komunalije i svakodnevni život.

Ovi VIP-ovi to ne moraju. Ni da sabiraju, ni da oduzimaju... Ni da se preračunavaju, ni da brinu o rashodima na čijem vrhu se svakog meseca nalazi kirija. Crvenim slovima ili brojevima, da se zna, jer da se zaboravi ne sme. U suprotnom, vedro ili oblačno nebo čeka...