Oni koji smatraju da prehrambene proizvode koji su uprkos kontrasankcijama ušli u zemlju, treba uništavati, navode da ne odgovaraju sanitarnim normama, da su nekvalitetni, štetni (17 odsto), a navode i neophodnost razvijanja domaće proizvodnje i podrške domaćih proizvođača (osam odsto).

Anketirani koji su protiv uništavanja hrane smatraju da je treba podeliti siromašnima (18 odsto), dečijim domovima, staračkim domovima (pet odsto).

Iako su sa polica i iz frižidera prodavnica, odavno iščezli meso, mesne prerađevine, riba i morski plodovi, voće i povrće, sirevi i mlečni proizvodi iz EU, SAD, Kanade, Australije i Norveške, fond Javno mnjenje navodi da u celini, 70 odsto podržava odluku ruskih vlasti da zabrani uvoz tih proizvoda.

Ovu odluku smatra pogrešnom 10 odsto ispitanika, dok 19 odsto njih nije znalo odgovor.

Rusija je 13. avgusta proširila sankcije na Crnu Goru, Albaniju, Island, Lihtenštajn i uslovno na Ukrajinu.

Istraživanje je sprovedeno 15. i 16. avgusta i obuhvatilo je 1.500 ispitanika u 104 naseljena mesta u Rusiji.

Putin je 6. avgusta potpisao dekret kojim je naložio uništavanje zabranjene hrane. Prema podacima poljoprivredne inspekcije, uništeno je 552 tone biljnog i 48 tona životinjskog porekla u raznim delovima Rusije.

Ruska carinska služba predložila je izmenu zakona, prema kojoj bi se uvela krivična odgovornost za šverc zabranjene hrane, kazna od 12 godina zatvora i kazna do milion rubalja.

U carinskoj službi su uvereni da su dosadašnje kazne nedovoljne, i da zabranjena hrana treba da se uvrsti u spisak strateške robe. Ako predlog bude usvojen, stupiće na snagu u martu 2016. godine.