Policija je saopštila da je još rano da se govori o uzrocima požara u mestu Vajsah im Tal, u pokrajini Baden-Virtemberg, ali se za sada ne može ništa isključiti, pa ni da je reč o podmetnutom požaru.
Stara trospratnica namenjena azilantima oštećena je požarom i sada se definitivno u njoj ne može stanovati, prenose mediji, navodeći da niko nije povređen i da se šteta još procenjuje.
Azilanti su u Nemačkoj u poslednje vreme često na meti napada.
Nemačko savezno ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je da je u prvih šest meseci ove godine prijavljeno 173 napada desničara na azilantske domove, što je skoro tri puta više nego u istom periodu lane, podsećaju mediji.
Nemački političari oštro kritikuju te napade, a i bivši predsednik Centralnog saveta Jevereja Nemačke Šarlote Knobloh rekla je da se ta zemlja može i mora, posle decenija života u blagostanju, miru u slobodi, angažovati za izbeglice.
"Dnevni ekscesi pred izbegličkim domovima su bruka za našu zemlju", rekla je Knobloh tabliodu "Bild" i dodala da postoji i nesigurnost kod "potpuno normalnih građana, koju mi ne smemo ignorisati".
Ona je, takođe, dodala da srećom postoje "hrabri ljudi koji se angažuju i pokazuju obraz protiv onih koji šire mržnju prema strancima".
Ovih dana je nekoliko mladih, među kojima su bile i dve žene, kamenjem napalo azilantski dom u Zangerhauzenu u pokrajini Saksonija-Anhlat, pri čemu je jedan od napadača, izgleda, pozdravljao sa "Hajl Hitler".
Pitanje smeštaja azilanata pokreće ozbiljne političke diskusije u Nemačkoj, pošto se građani često protive da se u njihovoj blizini nastane izbeglice u čijim domovima je u ovoj godini, kako prenose mediji, izbilo najmanje 10 požara.
Izbeglice su bile na meti napada desničara u Hamburgu, Bonu, Drezdenu, Minsteru, Manhajmu, Štutgartu, Ingolštatu, Nirnbergu i drugim nemačkim gradovima, prenose mediji.
U lavini izbeglica koja se ove godine sručila na Nemačku, političari, pre svega ukazuju na one sa Balkana, tražeći da se odmah deportuju nazad, pošto u balkanskim zemljama nema ni rata, ni političkog progona.
Političari traže da se zemljama sigurnog porekla proglase i Albanija, Kosovo i Crna Gora, kao što je to učinjeno sa Srbijom, Bosnom i Makedonijom.