Poljoprivredni stručnjak prof. dr Svetomir Stamenković izrazio je bojazan da će prinosi biti umanjeni za 60 odsto. Prema njegovim rečima, šljive, kajsije i breskve su praktično izbegle ovu pojavu imajući u vidu da su plodovi već ubrani.

Stamenković navodi da su najveće štete pretrpela sela u brdsko-planinskom području, počev od Miokovaca u podnožju planine Jelice, preko Rajca, Lipnice, i mesta sve do Kraljeva, jer praktično tu vode nema.

Profesor je podsetio da je za poslednjih 15 godina sedam bilo sušnih, kao i tekuća, 2015.

"Na području grada Čačka palo je veoma malo kiše poslednjih šezdeset dana. Međutim, iako su voćke u početku odolevale 'toplotnom udaro" u avgustu su doprineli da plodovi ne rastu, već da se smanjuju čime je umanjen kvalitet, ali i prinos gajenih kultura", kazao je Stamenković.

Kada je u pitanju proizvodnja pored Zapadne Morave, tu nije bilo problema obzirom da ima dovoljno vode, rekao je Stamenković koji smatra da bi čačansko brdsko-planinsko područje trebalo da se obezbedi vodom sa ove reke ili drugih izvorišta.

On objašnjava da je način za to pravljenje rezervoara za prihvat vode u pobrđima ispod Jelice.

"Poljoprivredni proizvođači bi odatle mogli da se snabdevaju vodom u potrebnim količinama uz plaćanje potrošnje, jer se tako radi u Americi, Grčkoj i mnogim evropskim zemljama", kaže Stamenković.

To Čačak može jer ima potencijala i mogućnosti, ta investicija bi rešila problem proizvodnje hrane trajno u ovom kraju, a proizvođači bi nesmetano mogli da se bave svojim poslom i ostvaruju značajnu dobit, zaključio je profesor.