Onaj preko kojeg se prema prištinskoj „pravdi“ ne sme, onaj o koji će se saplesti svako ko ustane i progovori u ime mučenika iz enklava, zatravljenih kuća, preoranih grobalja...


Oliver Ivanović je pokazna vežba Prištine šta može, sme i hoće da učini svakome ko joj nije po volji!
Međutim, strašnije od tamošnjeg činjenja jeste ovdašnje nečinjenje da se pomogne Oliveru Ivanoviću, koji nije više pritvorenik, već čovek na izmaku snage i na izdisaju!


Deklarativno se Beograd tobože trudi da pomogne nekadašnjem lideru Srba s Kosmeta, ali što to više čini, Ivanović dublje tone, jer uprkos premijerovim rečima da uživamo onoliki ugled u svetu - čak ni krvava „republik“ Kosovo ne daje pet para za beogradsku demagogiju, jer ono što se po pitanju Olivera Ivanovića čini nije ništa drugo do - pusta demagogija!


Čoveku su doslovno presudni sati, teško da ima taj luksuz da čeka efekat „oštrih“ kritika, apela i upozorenja Beograda upućenih EU i Prištini, faktički čineći sve da ne učini ništa!


Srbija mora, ali mora, izvući Ivanovića iz pritvora, ne samo kako bi spasla život čoveku, već i poslala poruku Srbima na Kosmetu da jeste i biće njihova država, a Prištini da Srbija nije lakej kraj pregovaračkog stola!


U suprotnom - Priština diktira uslove, a Beograd klima glavom, gunđa, ali bespogovorno sluša, kao kakva evropska konkubina...