Vučić: Verujem u reči kancelarke Merkel

On je rekao da očekuje da će Nemačka održati reč i da će Beograd uskoro otvoriti prva poglavlja u pregovorima sa EU.

 - Za nas je to važno ne samo kako bismo promovisali regionalnu stabilnost, već i da preuzimamo određene političke i ekonomske obaveze. Imaćemo više konkretnih sastanaka, prevashodno u vezi sa ekonomskim napretkom i razvojem naše infrastrukture - rekao je Vučić novinarima u Beču.

Od ključnog značaja za Srbiju je da krene u konkretne projetke, ali i da preuzme što je moguće veću odgovornost, rekao je premijer i dodao da su pred nama intezivni razgovori.

U Beču se, kazao je, sutra očekuju veoma važne političke ličnosti, poput nemačke kancelarke Angele Merkel, austrijskog kancelara Vernera Fajmana i visokih zvaničnika EU, komesarke za spoljnu politiku, Federike Mogerini i komesara za proširenje Johanesa Hana...

Srbija je od svih, kako je rekao, dobila čestitke za rezultate postignute juče u dijalogu sa Prištinom u Briselu.

 - A mi smo to uradili za naš narod i za stabilnost u regionu. Naši ljudi mogu da budu zadovoljni, jer ćemo imati snažno oruđe za zaštitu srpskih interesa - rekao je Vučić i istakao da Srbija i njen narod nemaju čega da se stide.

Nakon svega, Vučić očekuje otvaranje poglavlja u pregovorima sa EU tim pre što je Srbija ispunila svoje obaveze, a on, kako je rekao, veruje u "nemačku reč i reč kancelarke Merkel".

 - Ispunili smo sve tačke koje su stavljene pred nas. Naravno da će biti nekih koji će nalaziti i ono čega nema, ali verujem u nemačku reč, u nemačko slovo, u reči kancelarke Merkel. Znam šta je rekla. Postavljeni su nam teški uslovi, koje je Srbija ispunila, i siguran sam da će to isto učiniti i Nemačka, a ostale zemlje Evropske unije slediti taj primer - rekao je Vučić.

Na konstataciju da je prethodnih dana Evropska unija imala dvostruke aršine tolerisanjem zabrane ćirilčnog pisma u Vukovaru, Vučić je rekao da će srpska delegacija sutra u Beču "veoma oštro i glasno" zastupati svoje stavove "kao što je to činila i juče".

 - Za nas je važno da u svakom trenutku se ponašamo ozbiljno i odgovorno - izričit je premijer.

I na primeru postupanja u izbegličkoj krizi Srbija se ponašala odgovornije od pojedinih članica Evropske unije, naveo je i dodao:

 - Uspeli smo da izađemo iz političkog vrtloga i brojnih zamki na dobar način. Ne upravljamo velikim brodom, ali naš srpski čamac je izabrao siguran tok i ima dobru struju i to nećemo menjati.

Premijer kaže da Srbija neće nikoga da izaziva ni na koji način, te da neće da odgovara ni onima kojima napredak Srbije smeta ili to što Srbija danas ima neuporedivo veći ugled u svetu, te onima koji traže razlog da napadnu našu zemlju.

 - Naš najbolji odgovor su ekonomske reforme i to što je Srbija postala pouzdan partner i Nemačkoj i Austriji i ostalim zemljama - istakao je i dodao da Srbija poštuje sve zemlje regiona jer bez njih ne bi uspela da sačuva regionalnu stabilnost.

Onima koji, pak, hoće sve da kvare, kojima je smisao mržnja prema Srbima, poručio je da je to njihov problem, a ne problem Srbije.
 - S njima ćemo lako izaći na kraj - podvukao je premijer.

Premijer Srbije Aleksandar Vucić očekuje da će na dvodnevnoj konferenciji o Zapadnom Balkanu, koja danas počinje u Beču, doći do napretka po pitanju izbeglica i regionalne integracije.

Vučić je danas u Beču sa komesarom EU za susedsku politiku i pregovore o proširenju Johanesom Hanom razgovarao o pregovorima sa Prištinom, migrantskoj krizi i Samitu lidera.

Kako se navodi u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju sa medijima, Vučić je informisao komesara Hana o situaciji sa kojom se Srbija suočava kada je u pitanju priliv velikog broja migranata, kao i pomoći i podršci EU Srbiji, kako bi veliki broj azilanata bio adekvatno zbrinut.

Premijer je komesaru predstavio i infrastrukturne projekte, koje će delegacija Srbije sutra izneti u Beču dodajući da očekuje konkretnu podršku tim projektima, jer bi njihova realizacija omogućila ekonomski prosperitet celog regiona.

Komesar Han izrazio je zadovoljstvo i čestitao premijeru Vučiću na sporazumima koje su srpska i prištinska delegacija postigle juče u Briselu, navodi se u saopštenju.

U austrijskoj prestonici će biti prisutne vlade svih država Zapadnog Balkana, kao i visoka predstavnica za spoljnu politiku EU Federika Mogerini, austrijski i zvaničnici Francuske, Italije i, naravno, Nemačke.

- Kancelar Angela Merkel igra jednu odlučujuću ulogu, najvažniji je evropski lider i na nju se odnose naše nade - rekao je u intervjuu za nemački "Frankfurter algemajne cajtung".

Govoreći o izbeglicama sa Bliskog istoka, srpski premijer je rekao da on od EU ne traži novac, već mu je, kaže, važno da se nađe sveobuhvatno rešenje problema između Brisela i onih koje nisu članice EU - jedno, kako je rekao, panevropsko rešenje.

- Mi smo jedna siromašna zemlja i ti ljudi ne žele kod nas, već žele da idu u EU - rekao je Vučić i istakao da on pdržava plan u pet tačaka, šefa austrijske diplomatije Sebastijana Kurca.

Taj plan, kaže, predviđa pomoć za zapadno-balkanske države i da se Evropa dogovori o jednoj jedinstvenoj azilantskoj politici sa jednom obavezujućom kvotom prijema.

U Srbiju, prema njegovim rečima, njihov broj raste i svakodnevno se registruje do 3 000 novopridošlih, te upozorio na probleme kada dođe zima.

- Njihvo prosečno zadržavanje je, od kako Mađarska podiže žicu, poraslo od dva na deset dana, a to će i dalje rasti. Najveći broj njih putuje dalje, ali oko 10.000 ljudi mi imamo uvek u zemlji. Situacija će se zaoštravati, kada stigne zima. Mi se pripremamo na to da ćemo tada morati zbrinuti duplo veći broj. Zato pripremamo tri nova prihvatna centra - rekao je Vučić.

Na pitanje da li EU, koja planira velike centre u Grčkoj i Italiji, treba da podržava i napore Beograda kada je reč o izbeglicama, premda Srbija nije član EU, Vučić je rekao da bi Sbrija to pozdravila.

- Mi smo jedna siromašna zemlja i ti ljudi ne žele kod nas, već da idu u EU. Do sada smo mi dobili iz Brisela tek 390.000 evra. Ja ne tražim, međutim, u prvoj liniji novac, već da mi nađemo sveobuhvatno rešenje problema između EU i onih zemallja koje nisu EU, jedno panevropsko rešenje - rekao je Vučić.

Upitan da li bi Srbija, koja nije član EU, bila spremna da prihvati izbeglice potvrdno odgovorio i naglasio da Srbija stoji iza svoje humanitarne i evropske odgovornosti i da je spremnost Srbije da uzme učešće, viša nego kod nekih država EU.

- Na primer, podizanje žice u Mađarskoj ne rešava ni jedan od problema.U mojoj zemlji postoje političari koji žele sada jednu sličnu prepreku prema Makedoniji. To ja nikada neću dopustit - rekao je srpski premijer i dodao da on vidi greške i na jugu i kao primer naveo Grčku.

Grčka, gde mnogi ljudi po prvi put dođu na tlo EU, registruje svega 10 odsto izbeglica, naveo je on istakavši da Srbija registruje 90 odsto.

Na konsttaciju da i iz Srbije u EU beži hiljade ljudi, te ta su to većinom Romi, Vučić je rekao da Srbija Rome mora bolje integrisati, da na tome radi, ali da oni nisu progonjeni.

- Romi nisu progonjeni i okreću leđa Srbiji iz privrednih razloga. U proseku svaki izbeglica u Nemačkoj ima mesečno 580 evra, bez da pri tom bilo šta mora da radi. U Srbiji je, međutim, prosečna zarada svega 400 evra. Podsticaji da se dođe u Nemačku su, dakle, visoki, čak i kad čovek tamo može da ostane samo pet, šest meseci. Nemačka bi ta davanja trebalo da smanji na 200 evra, onda bi odmah došlo 80 odsto manje izbeglica sa Balkana - rekao je Vučić.

Upitan da prokomentariše privrednu situaciju u Srbiji, Vučuć je rekao da je zemlja u 2014. godini bila tik pred bankrotom i da su "vladali skoro grčki odnosi".

- To je bilo povezano, takođe, i sa užasnim poplavama - rekao je Vučić i dodao da je, međutim, učinjen zaokret i da su rezovi u penzijama i zaradama državnih službenika bolni, ali isplativi.

On je naglasio da je tekućoj godini srpski deficit ispod mastrihtskih kriterijuma i da je MMF svoja očekivanja o rastu za Srbiju više puta revidirao na više.

- To primećuju i nemački investitori. Ukupno nemačke firme zapošljavaju 30. 000 ljudi u Srbiji i zajedno sa Italijom je Nemačka naš najvažniji privredni partner - podsetio je.

Na pitanje o odnosima prema Rusiji, ocenio da teškoću predstavlja zavisnost od ruskog gasa, ukazao na probleme sa projektom Južni tok (South Stream) i upozorio na moguće probleme u sledećicm godinama.

Naglašavajući da su tankovi puni za zimu, Vučić je rekao će, Srbija, ako Rusi, međutim, ne budu više usmeravali gas kroz Ukrajinu, u sledećim godinama imati velike teškoće.

Na pitanje kako napreduju pristupni pregovori sa EU, Vučić je rekao da ne idu tako brzo, kako bi Srbija želela i izrazio nadu da će prva dva poglavlja već veoma brzo biti otvorena.

- Pre 2025. godine želimo da postanemo članica EU. Zato mi završavamo sve domaće zadatke, takođe i u oblasti borbe protiv korupcije - zakoni su tu, a korumpirani ljudi se hapse i optužuju - rekao je Vučić i dodao da on, međutim, ne prećutkuje da pravosuđe ne radi veoma efektivno.

- Upravo zato nam je potrebna podrška EU - rekao je Vučić i na konstataciju lista da je Kosovo najveći kamen spoticanja u pregovorima, naglasio da i tu, takođe, postoji napredak, poput napretka u vezi sa srpskom zajednicom na severu Kosova.

On je izneo čvrsto uverenje da odnosi između Albanaca i Srba ne stoje na putu nužno potrebnoj integraciji zapadnog Balkana.

- Naš cilj je ukidanje svih carina i stvaranje jednog jedinstvenog tržišta. Ja računam s tim da će udeo zapadnog Balkana u spoljnoj trgovini Srbije za dve - tri godine porasti sa 17,5 odsto na 25 odsto - najveo je srpski premijer.