Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Albanija i Kosovo se, u toj izjavi, obavezuju i na rešavanje svih otvorenih bilateralnih pitanja, kao i na podnošenje izveštaja o napretku jednom godišnje, po prvi put na Samitu o zapadnom Balkanu u Parizu iduće godine.

Kikert je, na diskusiji u Ministarstvu spoljnih poslova, ocenio da sinoćno potpisivanje sporazuma u novoj rundi dijaloga Beograda i Prištine, nije slučajnost.
„

Oni su želeli da pokažu da su spremni da prikažu rezultate“, dodao je on, ističući da sada ništa više nije na putu otvaranja prvih poglavlja EU sa Srbijom.

Vučić: Verujem u reči kancelarke Merkel

Isto, kako je dodao, važi i za Sporazum o pridruživanju i stabilizaciji sa Prištinom.
„

Mi želimo pozitivno nadmetanje. Treba da kažu da mogu sami rešavati probleme i da će to činiti“, kazao je Kikert.

Šef albanske diplomatije Dimitri Bušati ukazao je da su suviše često konflikti između bivših jugoslovenskih država prepreka na njihovom putu ka EU.
„

Pravila EU po pitanju pregovaračkog procesa su jasna po pitanju šta treba da bude deo pregovaračkog procesa, a šta ne, samo u realnosti, na žalost, to je drugačije“, kritikovao je on, ukazujući na odlaganja zbog spora između Slovenije i Hrvatske, kao i na grčku opstrukciju evrointegracija Skoplja zbog spora oko imena Makedonije.

Učesnici diskusije bili su saglasni da bi dalja odlaganja u pristupnom procesu država zapadnog Balkana imala negativne posledice za region.