Srbi su prošli kroz golgotu kao Sirijci!

Bežeći od rata na putu ka zapadnoj Evropi i svetlijoj budućnosti, Sirijci, Avganistanci... nakratko su utočište pronašli u Srbiji, koja ih je jedina dočekala raširenih ruku. Da prolaze kroz pravi pakao, svestan je i Velimir Stjepanović, najbolji srpski plivač i evropski šampion iz Berlina 2014. godine.
- Žao mi ih je. Gledam na internetu svaki dan šta se dešava i ne znam kako će sve to da se završi. Ne znam ko je rešenje za sve te ljude. I naš narod je prolazio kroz sličnu golgotu, znamo vrlo dobro kako im je. Zato mi je drago kada vidim da se narod u Srbiji solidariše s njima, da se toj deci donosi voda, igračke, neke osnovne stvari. Nadam se da će muke što pre da se završe i da će jednog dana svi moći opet normalno da žive.
Od tebe se mnogo očekuje na Olimpijskim igrama u Riju. Možeš li do medalje?

- Mislim da mogu i spremiću se najbolje što znam i umem da bih ostvario taj cilj. Biće jako teško, na 200 metara je neverovatna konkurencija, nijanse odlučuju o tome ko će da uđe u finale. A u finalu je sve moguće. Interesantno, godine do sada su mi prolazile u talasima - po sistemu jedna dobra, jedna loša. Ta 2012. bila je odlična, pa 2013. slabija. Onda sam postao prvak Evrope 2014, da bih ove godine bio slabiji. Po toj logici, 2016. bi trebalo da prođe u mom znaku.
Mnogi su te još odavno upoređivali sa Čavićem. Ako ti se dogodi situacija kao njemu 2008. u Pekingu, da se boriš za zlato, koliko jako bi udario taster?
- Svom snagom! Ili bih razbio taster ili ruku. Šalim se, naravno. Daće bog da se nađem u toj situaciji, a onda neću omanuti. Obećavam. Uostalom, već sam imao sličnu okolnost, kad sam bio ispred Bidermana na EP, na 200 metara u Berlinu. Ma delić sekunde je odlučio. Na kraju ostaje ono što je zvaničan rezultat. Ne možemo da se opterećujemo time, naše je da uradimo sve što možemo u bazenu.

Iskreno, od koga bi tražio autogram u Riju?
- Od Đokovića i Bolta. To su dvojica sportista kojima se najviše divim. Iako su planetarne zvezde, iako su najbolji na svetu u onom što rade, oni su prirodni, normalni momci, ali i vrhunski profesionalci. Svaka im čast na svemu što rade.
Kako uopšte izgleda dan profesionalnog plivača?
- Sve zavisi od toga da li sam na takmičenju, u ritmu punog treninga ili ne. Ipak, obično ustajem dosta rano. Oko pet, nekad čak i malo ranije. Prvi trening mi počinje od pola šest i traje dva, dva i po sata. Posle idem u teretanu, pa kući da se odmorim. Sledi ručak i oporavak za sledeći trening, koji radim uveče. Tokom sedmice imam 11 treninga u bazenu i tri u teretani.

Čavić je trenirao u Americi, ti treniraš u Dubaiju. Na koji način bi trebalo da se ulaže više novca u plivanje u Srbiji?
- Plivanje u Srbiji ranije nije bilo popularno, o našem sportu se retko pričalo u javnosti, ali zahvaljujući Čaviću i sadašnjoj generaciji talentovanih plivača kojoj i ja pripadam, stvari su krenule nabolje. Svestan sam da kompanije ulažu u ono što im je isplativo, što je prisutno u medijima, što ima besprekoran imidž i što ostvaruje zapažene rezultate. Mi plivači ćemo se potruditi da uradimo naš deo u bazenu, a na drugima je da stvore uslove da plivanje postane deo sistema u koji vredi ulagati. Za sve je potrebno vreme, ali ja sam optimista.
Kakva je atmosfera među srpskim plivačima, da li pomažete jedni drugima?
- Atmosfera je izvanredna. Mi smo kao jedna velika porodica. Nema ljubomore ako neko ostvari bolji rezultat, baš suprotno. Trudimo se da se međusobno podržavamo i da budemo motivacija jedni drugima. Pritom, dosta vremena provodim s Ivanom Lenđerom i Stefanom Šorkom u Dubaiju, sva trojica smo članovi “Hamilton akvatiks” kluba. Prvi voli da peca, drugi je sličan kao ja, pa se jako dobro slažemo. Sjajni su momci, prija mi s njima da se družim.
Kojim našim, a kojim stranim plivačima se naročito diviš?
- Divim se Miloradu Čaviću, koji mi je plivački uzor i neko od koga sam zaista dosta naučio. San mi je da ga rezultatski nadmašim i da osvojim olimpijsku medalju. Dobro je kada imate nekog ispred sebe ko vas uvek gura napred, da budete bolji. Sjajno je isto što je sad Anja uzela A olimpijsku normu na 400 mešovito. Ne mogu da kažem da se divim stranim plivačima, pošto sam znao da će oni jednog dana biti moj rivali i kad je stiglo do toga, da ne bih imao bilo kakvu blokadu kad se trkam protiv njih.
Igraš trenutno igricu LOL jer te oslobađa od stresa. Imaš li još neke načine kako se oslobađaš stresa pred velika takmičenja?
- Volim da se odmaram, da spavam. Zašto je to tako, dovoljno je da prisustvujete mojim treninzima i sve će vam biti jasno. Potreban mi je oporavak. S druge strane, prija mi da provodim vreme sa devojkom, da odlazimo na večere, u bioskope, da smo kod kuće. Od stresa se oslobađam i kad sam s porodicom.