Grigorije objašnjava da je Emir Kusturica, kao izuzetna ličnost, nepredvidiv, te da o tome razgovaraju već duže vreme. "On je, kao i ja i mnogi drugi ljudi koji dođu u ovaj grad, zavoleo Trebinje", navodi vladika Grigorije.

"Ljudi zavole ovo sunce, klimu, položaj, arhitekturu, neku estetiku koja jeste malo narušena, pa može i mora da se obnovi, ali je i sačuvana kao retko gde", rekao je vladika Grigorije, dodajući da je činjenica da nemamo mnogo ovakvih gradića ne samo u BiH već i u bivšoj Jugoslaviji i da jeste izazov stati na čelo jednog ovakvog grada.

Vladika Grigorije smatra da bi Trebinje dobilo otvorenu ontologiju tako da bi čitav svet, koji zna za Kusturicu, čuo i za jedno malo Trebinje, i da bi to bio jedan od najvećih dobitaka, ali da su i drugi dobici zanimljivi.

"Njegovo bavljenje filmom i umetnošću usmereno je na sliku i stoga je sposoban da formira sliku tog grada, odnosno da ga estetski učini boljim. Druga stvar, njegovo poznavanje socijalnih prilika, od `Sećaš li se, Doli Bel`, preko `Crne mačke, belog mačora`, pa do "Život je čudo", pokazuju da on poznaje taj narod, što je, takođe, bitno.

I treći važan momenat, koji je na neki način više posledica našeg zapadnjaštva, nego našeg istočnjaštva, jeste taj menadžerski duh", smatra vladika Grigorije.

On kaže da je, možda, na kraju najvažnije i postavljeno kao glavni cilj – da njegovo kandidovanje ne bude posledica bilo koje partijske aktivnosti, nego da to bude uzrokovano dejstvom celog naroda.

"Da narod kaže - svaka vama čast, partije, pokazali ste u poslednjih 20 godina šta možete, a mi sad hoćemo sebi da izaberemo gradonačelnika koji će, zajedno sa nama, urediti grad onako kako mi želimo. Vama niko ne brani da glasate za ovoga ili onoga, ali mi predlažemo da glasate za Kusturicu", istakao je Grigorije i dodao da bi se na taj način dobilo jedno prisilno pomirenje.

On smatra da za male narode i za male zemlje ovoliki broj partija znači bukvalno zavađanje naroda.

"Nije niko od nas protivnik demokratije, ali nije isto kada u jednoj Americi od 350 miliona stanovnika imate tri partije, od kojih su dve velike, a treća beznačajna, i kada u jednom Trebinju ili jednoj Zenici imate dvanaest partija. To ludilo onda ulazi u kuće, zavađa porodice, unosi nemir", ističe Grigorije.

On dodaje da je trenutno stanje takvo da "jedna partija uzme vlast, pa zapošljava svoje, onda dođe druga partija pa i ona zapošljava svoje, pa, umesto napretka, stalno slušamo međusobna optuživanja".

"Ovdje ne bi bilo mogućnosti za takve izgovore, prosto bi se povukla jedna crta, na čelo grada bi došao jedan čovek koji ima autoritet, a i umetnički, menadžerski i svetski glas.

"Naravno, ja ga svaki dan hrabrim, ali sam i neko ko mu govori kakve sve opasnosti i iskušenja tu postoje. Tako da je rano govoriti da li će se to desiti, ali ako se desi, bilo bi odlično", smatra vladika Grigorije.

Govoreći o vraćanju eparhija u Mostar i o životu u tom gradu, vladika Grigorije je rekao da, ako ljudi ne budu uzeli stvar u svoje ruke i ako ne počnu ozbiljno da rade - Mostar se može upropastiti.

"Mi živimo u jednoj sredini svakodnevno i ne vidimo kako se ona urušava. Ponekad se uplašim kako oni ljudi koji sede oko Starog mosta ne vide da to sve nije baš tako sjajno.

"S druge strane, Hrvati imaju tu tendenciju da govore o stonom gradu, hrvatskom gradu, međutim, i tu se pojavljuje jedna nemoć koja potvrđuje da se ne može gradnjom velikih trgovačkih centara i sličnim činovima dati dodatna snaga Mostaru", kaže Grigorije.

On ističe da snagu jednom gradu uvek daju ljudi.

"Ako ljudi ne budu ljudi, ako čovek čoveku ne bude čovek, biće mnogo teško da se izvučemo kada je reč o Mostaru. U svakom slučaju, nekako sam više apsolvirao Trebinje i istočnu Hercegovinu, a u Mostaru sam još uvek na `prvoj godini fakulteta i ne znam da li ću uspeti da je položim`", naglašava vladika Grigorije u razgovoru sa filozofom Elisom Bektašem, objavljenom na sajtu Eparhije zahumsko-hercegovačke i primorske.