Od početka građanskog rata u Siriji više od četiri miliona ljudi pobeglo je iz te zemlje u strahu za sopstveni život.

Najviše ih je pobeglo u susedne ili bliske arapske zemlje - Tursku, Liban, Jordan, Irak i Egipat. Međutim, retko ko iz Sirije kreće prema zemljama Persijskog zaliva, iako se radi o bogatim državama. Oni koji kreću dalje, gotovo isključivo kreću prema severozapadu, prema Evropskoj uniji, u kojoj se trenutno nalazi više od 160.000 registrovanih izbeglica.

Glavni problem za izbeglice je što ni jedna od šest bogatih i uticajnih zemalja Persijskog zaliva - Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati, Oman, Bahrein, Kuvajt i Katar - nije potpisnica UN-ove konvencije koja definiše pojam izbeglice i prava osoba koje traže azil.

Ulaz u te zemlje nije moguć bez vize, koju retko dobijaju. Umesto prihvata izbeglica, zemlje Persijskog zaliva pružaju novčanu pomoć. Emirati su finansirali kamp za izbeglice u Jordanu koji prima na desetine hiljada Sirijaca. Vlade Saudijske Arabije i Katara donirale su novac, hranu, skloništa i odeću za sirijske izbeglice u Libanu, Turskoj i Jordanu. Ukupno su dale više od 900 miliona dolara za Sirijske izbeglice. S druge strane, zemlje Evropske unije do sada su donirale više od 2,4 milijarde dolara i pripremaju se za prihvat još većeg broja izbeglica.

Čak i tradicionalni mediji u zemljama Persijskog zaliva sve više pozivaju na solidarnost. Saudijski dnevnik Majak objavio je strip koji je postao hit na društvenim mrežama - u kojem izbeglica s detetom kleči pred vratima EU, dok iza arapskih vrata, okruženih bodljikavom žicom, besni šeik upire prstom u EU i viče ‘Zašto ih ne pustite unutra, vi negostoljubivi ljudi?’

Novinarka Bi-bi-sija (BBC) Amira Fathala veruje kako će teško doći do promene u politici zalivskih država prema izbeglicama.

Većina se oslanja na radnike iz Indije i jugoistočne Azije, koji rade teške poslove za koje nije potrebno obrazovanje. Iako Arapi iz država koje nisu iz Persijskog zaliva često rade poslove srednje klase, u poslednje vreme se suočavaju sa tim da saudijske i kuvajtske vlasti daju prednost lokalnoj radnoj snazi. Protive se prihvatu uz argumente koji su privukli brojne javne kritike - tvrdnje da je ‘cena života u Zalivu previsoka za njih’ ili da se radi o teško traumatizovanim ljudima koji ‘se neće prilagoditi životu u zalivskom društvu’.

Iako se zalivske zemlje godinama boje gubitka svog jezika i kulturnog identiteta zbog velikog broja ekonomskih imigranata, liberalni komentator iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Sultan Soud al-Kasemi veruje i da odbijaju Sirijce jer se boje priliva velikog broja politički aktivnih Arapa u svoje zemlje, koje su tradicionalno izrazito politički pasivne. Kuvajt je za sada pokazao najviše dobre volje prema sirijskim nedaćama time što je odobrio vize za dugotrajni boravak svim Sirijcima koji trenutno rade i žive u toj zemlji - njih 120.000 - što znači da ih neće deportovati nazad u Siriju kada im isteknu vize.

Sjedinjene Države su u četvrtak izrazile spremnost da pomognu evropskim zemljama suočenim s velikim porastom broja migranata s Bliskog istoka i iz severne Afrike, ali ipak nisu ponudile da preuzmu više izbeglica. "Evropa je sposobna da reši ovaj problem", rekao je portparol Bele kuće Džoš Ernest.

Upitan da li su Sjedinjene Države spremne da preuzmu više izbeglica on je rekao kako nema ništa da najavi, ali je istakao četiri milijarde dolara američke humanitarne pomoći sirijskim izbeglicama od 2011, piše "Jutarnji list".