U sedištu Komisije u Briselu je danas najavljeno da će komesari formalno usvojiti plan na sutrašnjem kolegijumu, a javnosti će ga zvanično predstaviti predsednik EK Žan-Klod Junker na plenarnom zasedanju Evropskog parlamenta u sredu.

Iako u Komisiji danas nisu želeli da govore o detaljima plana, svetske agencije iz nezvaničnih izvora saznaju da je njime predviđeno raseljavanje oko 160.000 izbeglica koje su trenutno mahom u Grčkoj i Mađarskoj, u druge zemlje članice EU.

U zavisnosti od veličine, bogatstva i kapaciteta, sve zemlje članice bi prema planu morale da prime izvestan broj izbeglica, a u naknadu bi trebalo da dobiji po 6.000 evra po osobi iz fondova EU.

One zemlje koje odbiju da prime zadat broj izbeglica moraće da za svakog koga nisu primile uplate istu sumu u poseban fond EU.
Planom je predviđeno da najviše izbeglica prime Nemačka (oko 40.000) i Francuska (30.000), najmanje Kipar i Malta (nešto više od 400), a ni jednoj članici neće biti dozvoljeno da bira i diskriminiše izbeglice prema veroispovesti, stepenu obrazovanja i ostalim ličnim karakteristikama.

Sem toga, ni izbeglice neće moći da biraju u koju zemlju će biti naseljene, a ukoliko odbiju, preti im uskraćivanje prava na azil i deportacija u zemlju porekla.

Velika Britanija i Irska, koje nisu članice Šengenskog sporazuma, nisu uključene u ovaj plan, iako je britanski premijer Dejvid Kameron najavio da njegova zemlja u narednih pet godina treba da primi 20.000 izbeglica iz kampova na granicama Sirije.

"Predložili smo da Velika Britanija preseli oko 20.000 izbeglica, dok traje ovaj parlament", rekao je Kameron.

Ovog puta, plan odlučno podržavaju Nemačka i Francuska, a francuski predsednik Fransoa Oland je danas upozorio da bi odbijanje novog plana moglo da znači kraj Šengenskog sporazuma.

Nemački mediji objavili su danas da bi ta zemlja trebalo dodatno da primi 31.000 izbeglica, jer to proizilazi iz predloga Komisije.
Za pomoć izbeglicama koje dolaze u Nemačku, vlada u Berlinu najavila je šest milijardi evra sledeće godine.

Kancelarka Angela Merkel je izjavila je da će rekordni priliv izbeglica u Nemačku promeniti ovu zemlju narednih godina, istakavši da će ona pružiti zaštitu svima kojima je potrebna, ali da će oni bez šanse za azil brzo biti vraćeni u svoje domovine.

Francuska će primiti 24.000 izbeglica u naredne dve godine, predsednik Oland, koji je istakao da je predložio obavezni mehanizam prihvatanja izbeglica sa raspodelom među zemljama.

Oland je ukazao da, kako bi se izbegao egzodus, treba delovati zajedno sa zemljama iz kojih izbeglice vode poreklo i sa tranzitnim zemljama, te da treba pružiti humanitarnu pomoć svim tim zemljama.

Mađarski premijer Viktor Orban upozorava, međutim, da će nekontrolisana reka izbeglica stvoriti nepodnošljivi finansijski teret evropskim zemljama upozorivši na politički rizik od vraćanja izbeglica.

Povodom plana, oglasio se i predsednik Slovačke Andrej Kiška, koji je pozvao svoju vladu da pokaže više solidarnosti sa partnerima iz EU i pristane da preuzme deo od nekoliko stotitna i hiljada izbeglica koji se kreću ka EU.

S druge strane, premijer Robert Fico snažno se protivi bilo kom sistemu kvota u raspodeli izbeglica koji beže od rata i siromaštva iz zemalja, kao što su Sirija i Avganistan.

Od Slovačke koja ima oko 5,4 miliona stanovnika, biće zatraženo da prihvati nešto manje od 2.300 migranata.

Premijer Češke, Bohislav Sobotka, izjavio je ovim povodom da je Češka spremna da prihvati određen broj izbeglica, ali samo na dobrovoljnoj bazi.

U međuvremenu, premijer Danske Lars Loke Rasmusen rekao je da uvođenje graničnih kontrola s Nemačkom nije rešenje izbeglicke krize, pošto je u tu zemlju za vikend stiglo više od 400 ljudi.
Danska narodna partija, od čije podrške zavisi Rasmusenova manjinska vlada, ranije je pozvala na uvođenje graničnih kontrola.

Rasmusen je rekao da, u skladu s Dablinskim sporazumom, 400 izbeglica mora biti registrovano u Danskoj, iako žele da odu u Švedsku.
Slovenija je, ukoliko bude potrebno, spremna da "udomi" 2.000 izbeglica, ali za sada nema indikacija da će one biti preusmerene prema Sloveniji, izjavio je danas šef slovenačke diplomatije Karl Erjavec.
Evropski plan odbacuje i finska nacionalistička stranka Finns, koja je deo vladajuće koalicije, čiji je lider poručio da neće podržati ovaj predlog, kao što nije podržala ni prethodnu, "takozvanu dobrovoljnu obavezu".

U julu, ministar unutrašnjih poslova u vladi Finske, Peteri Orpo iz proevropske Nacionalne koalicije, pristao je da prihvati oko 800 izbeglica koji su stigli u Grčku i Italiju, čime je izazvao spor sa svojim koalicionim partnerom, evroskeptičnim Finnsom.

Evropski komesar za izbeglice Dimitris Avramopulos izrazio je danas očekivanje da će države članice EU podržati predloge za rešavanje izbegličke krize, koje će u sredu predstaviti šef Evropske komisije Žan Klod Junker.

"Nijedna država članica EU ne može se ovim pitanjem baviti sama. Mi možemo ovu krizu prevazići samo ako se ponašamo kao istinska unija", ocenio je Avramopulos.