U članu 5. Statuta zapisano je da su na teritoriji opštini Bujanovac u ravnopravnoj upotrebi srpski jezik i ćirilično pismo, i albanski jezik i latinično pismo. A kako to izgleda u praksi, nabolje govore fotografije.


U centru grada, na Trgu Karađorđa Petrovića je Javna ustanova za obrazovanje i kulturu „Vuk Karadžić“. Od Vukove ćirilice u natpisu ni traga ni glasa, a ime tvorca srpskog jezika ispisano je ovako: VUK KARAXHIQ, što je mimo svih pravopisnih normi.

 

Ništa manje provokativno ne deluje tabla koja označava prostorije Nacionalnog saveta albanske nacionalne manjine ili Nacionalnog saveta Albanaca. Ni ovde od srpskog jezika i ćirilice nema ništa, ali je zato tu naziv na engleskom. Posebna priča ove table je što ona ne obeležava prostorije Nacionalnog saveta Albanaca iz Srbije, već prostorije Albanskog nacionalnog saveta, verovatno iz Albanije.

 

Poslednji „slučaj“, ili možda „bujanovački pravopisni specijalitet“ jesu table sa međunarodnim oznakama. Kada je pre mesec dana rekonstruisana Muzička škola u Bujanovcu, na njoj je postavljena tabla na kojoj nema ni „ć“ od ćirilice, a redosled jezika je engleski, albanski, srpski. Poseban specijalitet ove table je što su imena četiri ključna donatora ispisana samo na engleskom jeziku.


Čak su i autori table UNICEF-a na Domu zdravlja u Bujanovcu na istom kursu. Ovakvih primera je u Bujanovcu mnogo više. I, tako, malo danas, malo sutra; malo ovde, malo onde, malo od ovog, malo od onog, i negde nam se zaturiše srpski jezik i ćirilica: ne u Albaniji, ne u Velikoj Britaniji ili Americi, već u - Srbiji. A kako ono beše u Vukovaru?