Hodajući za srpsku decu, Mark stigao do Bajine Bašte! (FOTO)

Ovaj čovek ogromnog srca odlučio se na put ne bi li prikupio novac za aparate koji su neophodni dečjem odeljenju Instituta za onkologiju u Beogradu, u kojem se mališani leče od kancera.

Mark je na put krenuo u društvu labradora Paje. U naredna četiri meseca oni će preći put kojim su prošli njegov pradeda i deda njegove supruge Vesne tokom albanske golgote i probijanja solunskog fronta.

Mark je na ovom putu već upoznao veliki broj ljudi, koji su se oduševili njegovom humanom misijom.

Mark je za "Alo!" opisao ovu etapu, koja je bila prepuna lepih iznenađenja.

- Osmi i deveti dan puta, prešli smo 77 kilometara, temperatura je 21 stepen Celzijusa. Napustili samo rano Valjevo, a među zalihama imamo čokoladnu tortu i pola kilograma rolovanog mesa za Paju, koje nam je poklonila predivna gospođa kod koje smo prenoćili. Spremamo se za Bajinu Baštu, ali nisam shvatao koliko ćemo morati da se penjemo, penjemo i penjemo uzbrdo. Mislio sam da će biti lako, kao da idemo biciklom, ali sa sobom imam kolica s 25 kilograma tereta, koja moram da guram - objasnio je Mark.

Ipak, kako kaže, uzbuđenje je veliko, a taj osećaj najbolje poznaju planinari.

- Nažalost, saznao sam da nije isti osećaj i kada se ide nizbrdo. Prvo počinju da bole kolena, pa potkolenice, a na kraju i stopala, pa me sada bole cele noge od spuštanja nizbrdo - opisuje veseli Irac svoj pohod.

- Konačno smo stigli i do Ravne Gore i stali da klopamo. Jedan predivan čovek nam je poklonio pola kilograma meda, lepo od njega. Našli smo lepo mesto za kampovanje, malo izvan sela. Sreo sam tipa koji je srpski Dejvid Etenborou (Jovan Memedović, op. aut.) sa svojom devojkom Anom, koji je želeo da se nađemo i da uradi priču o meni i Paji i našoj misiji. Došao je s nemačkim ovčarom, zove se Nana, pa je Paja bio malo sramežljiv. Nana nije. Paja je kasnije želeo da se druže, ali Nana nije. Jasan vam je ostatak priče - opisuje Mark ovaj interesantan susret.

Memedović je popričao s Markom, koji mu je objasnio zašto je pošao na ovaj put, te snimio prilog koji će emitovati u jednoj od svojih emisija.

Mark je za tu priliku napravio večeru od testenine koju je poneo sa sobom.

- Stavio sam sve sastojke, skuvao jelo, sačekao da bude spremno i seo pored šatora da jedem. U šatoru je odmarao Paja. Bio sam toliko gladan da sam uzeo jedan poveći zalogaj testenine. Naravno, bila je vrela... Tako sam jauknuo da se Paja prepao, skočio, istrčao iz šatora i - uskočio pravo u vrelu testeninu! Nedugo potom smo se pozdravili s društvom i otišli na spavanje. Oni su nas sutradan ispratili na nastavak puta - objašnjava Mark.

Nakon spavanja, Marka i Paju je jutros dočekalo iznenađenje.

- Kada smo se probudili i izašli iz šatora, video sam da je po našim stvarima pao mraz. Sve je bilo zaleđeno. Pre nedelju dana bilo je 36 stepeni, a sada nas je dočekao mraz. Ali, ipak smo na 1.200 metara nadmorske visine - kaže Mark.

Dok su se spuštali s planine konačno ih je ogrejalo Sunce, a sreli su i nekoliko motociklista koji su ih pozdravili. Marku se to naročito svidelo.

- U jednom trenutku nam se otvorio vidik i pogled je bio fantastičan! Bajkeri na koje smo naišli su iz Belgije i idu za Crnu goru i Albaniju. Lepo smo se ispričali, napravili nekoliko fotki i potom su oni nastavili put niz dolinu. Mogao sam da čujem zbuk njihovih motora još 20 minuta dok su odlazili niz put.

Nedugo potom Memedovićeva devojka Ana nazvala je Marka i pozvala njega i Paju da im se pridruže u vikendici na Drini.

- Ipak, naših šest nogu je bilo previše umorno, pa smo lagano nastavili put nizbrdo. Četiri sata kasnije stigli smo do Bajine Bašte i Drine, jedne od najlepših reka koje sam u životu video! Zelena i čista i duboka mamila me je da uskočim... Stali smo da uzmemo mleko i banane u jednom restoranu, u kojem smo sreli jednog predivnog dečaka koji je savršeno pričao engleski. On je sin vlasnika i bilo je zadovoljstvo slušati ga, ali morali smo da nastavimo put ka Memedoviću. U tom trenutku je i Paja dobio novu snagu i počeo je da me vuče - opisuje Mark svoje dogodovštine na putu kroz Srbiju.

- Kada smo u daljini ugledali kolibu bili smo zahvalni bogu na tom prizoru. Već smo bili umorni, ali smo onda ugledali Memedovića koji je kamerom snimao naš dolazak. Prva stvar koju smo po dolasku uradili bilo je da uskočimo u reku. Bila je hladna, ali osvežavajuća. a potom nas je zagrejala domaća rakija. Usledila je pastrmka na roštilju. Lepo smo se ispričali s našim domaćinima, pričao sam im o Irskoj, mojoj velikoj zemlji zelenila i otvorenih ljudi, baš kakva je i Srbija - zaključio je svoj dnevnik za ova dva dana puta Mark Keting.