Posle ubistva sina postala monahinja!

Kada je imala šest godina, umro joj je otac, a u 15. godini je ostala i bez majke. Odgajala je baka. Možda se Natalija nikada ne bi ni udala za Milana i postala kraljica da nije bilo njihovih baka, koje su provodadžisale za ovo dvoje.

Susret budućeg vladarskog para Srbije dogodio se u Beču, a hroničari kažu da je to bila ljubav na prvi pogled. Natalija je posle toga čeznula za ponovnim susretom s Milanom, a on o braku s njom. Slao je dirljiva pisma svojoj budućoj nevesti o tome kako želi da abdicira i život nastavi s njom jer se namesništvo i vlada nisu slagali s tim brakom i smatrali su da Milan treba da se oženi čistokrvnom princezom, s dobrim pedigreom, a ne samo iz ljubavi. Natalija ga je ubedila da to ne učini i da bude uz svoj narod, kako i dolikuje budućem kralju. Venčali su se 1875, ona je imala 16, a on pet godina više. Uprkos protivljenju vlade, Natalija je očarala narod. I sama je zavolela Srbiju i brzo naučila jezik. Godinu dana kasnije, rodila je sina Aleksandra, budućeg prestolonaslednika.

Uz saglasnost vlade, a po odobrenju Rusije i Austrije, knez Milan je 1882. godine proglašen za kralja, a Natalija je postala kraljica. Ali život kraljice nije bio lak. Ljubav na prvi pogled nije dugo potrajala. Nije bila srećna u braku. Milan i ona su bili različite naravi, ona uzdržana i ćutljiva, Milan problematičan, sklon kockanju i ljubavnim avanturama. Ni po političkim pitanjima se nisu slagali. Milan se oslanjao na Austrougarsku, dok je Natalija, verujući da samo tako može da osigura vladavinu sinu, bila naklonjena Rusiji. Kako bilo, odnosi među njima su definitivno zahladneli posle srpsko-bugarskog rata, kada je vojska pretrpela značajne gubitke. Kada su Bugari stigli do Pirota, Milan je hteo da pobegne iz zemlje i prepusti vlast, ali se Natalija suprotstavila tome. Neki političari su čak predlagali da se Milan odrekne krune i da Natalija preuzme vlast umesto sina dok ne postane punoletan. Milan je bio uveren da se protiv njega kuje zavera i za njega je to značilo kraj veze sa suprugom.

Kap koja je prelila čašu bila je njegova ljubavna veza sa ženom predstavnika Grčke pravoslavne crkve u Beogradu gospođom Nezes. Zbog toga kraljica Natalija obelodanjuje vladi raskalašan život svog muža, a ugled Srbije pada. Dve godine je pokušavao da odobrovolji crkveni vrh ne bi li mu dozvolio razvod i na kraju je u tome uspeo 1888. Godinu dana posle razvoda, Milan je abdicirao, a jedan od uslova koji je vlada morala da ispuni da bi mirno otišao jeste da protera Nataliju iz zemlje. Otišla je u francusko mondensko letovalište Bijaric. Tamo vodi i dvorsku damu Dragu Mašin, dobru prijateljicu, koja će kasnije biti uzrok njenog velikog razočaranja jer će se njome oženiti sin Aleksandar, što će ih zajedno odvesti u smrt.

Aleksandar je zavladao Srbijom sa 17 godina, odmah nakon očeve abdikacije. Natalija je uspela nekako da se vrati u Srbiju i bude uz sina. Međutim, ubistvo kraljevskog para 1903, Aleksandra i Drage, bio je ogroman udarac za Nataliju. Skrhana bolom odlazi iz Srbije rešena da se više nikada ne vrati. Smestila se u samostan, zamonašila i prešla u katoličku veru. Umrla je 1941. u 82. godini.