Povod da tinejdžerke zakažu obračun pesnicama bila je svađa prvog dana školske godine. Tri devojke su prvocirale pretučenu učenicu zbog ekstravagantnog oblačenja i nadograđenih noktiju. Nažalost, ovo nije usamljen slučaj vršnjačkog nasilja. Prošle godine, devojčicu (16) sa područja Kruševca silovala su trojica mladića, od kojih je jedan bio maloletan. Tinejdžerku su napastvovali dva puta, a suđenje za ovaj slučaj je u toku.


U najvećem broju slučajeva vršnjačkog nasilja među maloletnima poznati su akteri, dok je u veoma malom broju slučajeva u trenutku prijavljivanja identitet izvršioca nepoznat. Međutim, i u ovakvim situacijama policija uspeva brzo da pronađe sve učesnike, otkrije njihov identitet i, ukoliko se utvrdi da događaj ima obeležja krivičnog dela ili prekršaja, podnese prijave.

 

Među najčešćim podnosiocima prijava su roditelji i deca žrtve nasilja, zatim škole, zdravstvene i ustanove socijalne zaštite. Policiji se uglavnom prijavljuju lakši oblici fizičkog nasija među vršnjacima, mada je bilo i vršnjačkih sukoba u kojima je dolazilo do smrtnog ishoda.



Prema podacima MUP-a, koji su ograničeni jer se odnose samo na broj prijavljenih krivičnih dela za koja se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, maloletna lica međusobno izvrše od 780 do 800 krivičnih dela godišnje, među kojima su najbrojnija nasilničko ponašanje, razbojništva, lake i teške telesne povrede.


- U prvih šest meseci 2015. godine, na teritoriji Republike Srbije policija je registrovala ukupno 314 krivičnih dela izvršenih između maloletnih lica. Međutim, znatno je veći broj događaja vršnjačkog nasilja koji nemaju obeležja krivičnog dela ili prekršaja, a koje rešavaju same škole angažovanjem timova za zaštitu dece i učenika od nasilja, uz učešće dece i roditelja - priča za „Alo!“ Olivera Zečević, šefica odseka za prevenciju i suzbijanje maloletničke delinkvencije u Upravi kriminalističke policije MUP-a.

 

Prednost dati prevenciji

- Policija u partnerstvu sa vaspitno-obrazovnim ustanovama učestvuje u sprovođenju preventivnih aktivnosti namenjenih bezbednosnoj zaštiti dece i učenika i razvoju bezbednosne kulture mladih. Osim školskih i saobraćajnih policajaca, o bezbednosti maloletnih lica brinu i policajci za maloletnike, koji sa decom i mladima razgovaraju o bezbednosnim izazovima, rizicima i pretnjama, načinima reagovanja u kriznim situacijama i merama zaštite. Veoma je važno da svi zajedno učimo decu da nema nerešivih problema i da su odrasli dužni da pomognu da se konfliktna situacija reši mirnim putem, kroz razgovor i dogovor. Takođe je važno da i odrasli vode računa o svom ponašanju, kako ne bi slali zbunjujuće poruke, jer svojim primerom pokazuju šta je ispravno, kaže Olivera Zečević.