Em se radi manje nego u privatnom, em se u preduzeću ostaje gotovo uvek do penzije, bez straha od otkaza, em još i ako se zatvori firma, država obezbedi zaostale plate ako ih je bilo, i socijalni program pride. Kada pak privatnik stavi katanac na firmu, dugovanja prema radnicima su najmanji problem, te maltene po pravilu ono što im se duguje nikada i ne vide.

 

Duguje se hiljadama radnika

Čak 811 privrednih društava izbrisano je u Agenciji za privredne registre (APR) samo u prvih pet meseci ove godine, a iz Registra je u istom periodu izbrisano i 12.360 preduzetnika i 157 privrednih društava, kao i 2.129 radnji. To praktično znači da će većina radnika, njih na hiljade, koji su savesno obavljali svoj posao i zaradili plate, ostati ili je ostala bez njih.

Tako je najčešći problem radnika nekog ugašenog državnog preduzeća koliku će otpremninu dobiti, dok onom iz privatne firme nakon njenog gašenja ostaju neisplaćene i plate koje je zaradio.


- Država svoje radnike gleda da obešteti, stoga kada su u pitanju državna preduzeća koja propadaju, na državu pada da pokrije plate radnika i da im poveže staž, te ako preduzeće nije godinama plaćalo poreze i doprinose na platu, država to plati.

 

S druge strane, u privatnom sektoru u slučaju propadanja preduzeća koje ima veće dugove nego kapital praktično nema načina da se dođe isplata radnika za ono što im se duguje - potvrđuje Mahmud Bušatlija, stručnjak za razvoj i investicije.


Kako napominje, to je greška naših loših zakona, počev od Zakona o radu.
- U dobro uređenim zemljama zakoni o radu imaju odredbe koje kažu da je plata trošak firme, kao i sve ono što proizlazi iz nje (porezi i doprinosi), te je obaveza koja se mora ostvarivati, i u mnogim zemljama je upravo to preče od svega ostalog u slučaju da firma bankrotira. Kod nas je pak moguće da neko godinama ne plaća poreze i doprinose i da za to nikada ne bude kažnjen - zaključuje Bušatlija.


Da država brine o otpremninama sa planiranim sredstvima u budžetu, dok s druge strane u privatnom preduzeću nakon gašenja sve ide po stečajnom postupku (kada najčešće nema novca za dugove prema radnicima), kaže i ekonomista Miladin Kovačević.


- Jednostavno, brigu poslodavca ne može preuzeti drugi poslodavac, te ne može država uzeti brigu o privatnom preduzeću koje je otišlo u stečaj i njegovim radnicima - ističe Kovačević.