Mark je, podsetimo, na put koji će trajati četiri meseca krenuo ne bi li sakupio novac koji je potreban za kupovinu infuzomata, aparata koji nedostaju dečjem odeljenju Instituta za onokologiju u Beogradu.

Mark je do sada prešao 246 kilometara, a 11, 12. i 13. dan ukratko je opisao rečima "vozovi, tuneli, medvedi i vukovi".

- Jedanaesti dan bio mi je kao kod kuće u Irskoj - stalno je padala kiša. Zato smo Paja i ja veći deo dana proveli u šatoru. Probudili smo se kasnije, oko 8 sati, a onda sam napravio doručak i potom pakovao kolica do 10. Pajine šape su mnogo bolje pošto sam ih mazao kremom, pa smo mogli da se pentramo po planinama i potom se spuštamo do jezera gde smo trebali da sretnemo TV ekipu koja je htela da snimi prilog o nama, kao i moju suprugu Vesnu koja je donela namirnice - opisuje Mark 11. dan svog epskog putešestvija.

Kako kaže, pratilo ih je hladno i maglovito vreme kao u Irskoj, ali je bilo i veoma tiho, pa su mogli da se čuju svi zvuci prirode.

- Put je išao cik-cak i prošli smo kroz mnogo tunela, koji su bili posebno interesantni Paji, jer sam ja u tunelima zavijao kao vuk i to se čulo do Bosne. Videli smo i jelene, koji su pobegli kada su nas ugledali. I dalje mi nije jasno kako nisu pali niz onu liticu - kroz smeh konstatuje Mark.

Pomozite Marku, pomozite deci!

Podršku Markovom neverovatnom poduhvatu i deci zbog koje se odlučio na ovaj put možete dati i vi. Postoje dva jednostavna načina:

- Donirajte novac uplatom na dinarski tekući račun Udruženja „Uvek sa decom“, broj: 145-24049-93 kod Marfin banke ili za devizne uplate u evrima IBAN RS35145007080000118640 sa naznakom za akciju „Hodam za njihov život“.

- Pošaljite SMS poruku na broj 4080. Sav novac biće upotrebljen za kupovinu neophodnih infuzomata.


- Popeli smo se na 1.200 metara nadmorske visine. Iznad nas je bila gusta borova šuma, a ispod je kroz maglu pucao predivan pogled na krajolik, kao da smo na krovu sveta! Priroda je predivna, miris borovine fantastičan. Stigli smo do jezera, gde smo sačekali Vesnu i TV ekipu. Paja ih je ugledao pre mene, pa je počeo zaštitnički da laje, što je odlično u ovakvih situacijama kada ste u divljini. Kraj jezera smo snimili TV prilog, popričali s jednim meštaninom koji živi u blizini i on mi je, češkajući se po glavi, zabrinuto rekao da tu ima medveda, kao i da se noću oko jezera pojavljuju vukovi. O, Isuse... Iako je jedan deo mene brinuo, podigli smo kamp kraj jezera, pozdravili se sa svima i otišli na spavanje. Naravno, prvo smo svu hranu izneli iz šatora. Lepo smo spavali do 1 sat iza ponoći, kada sam čuo da je nešto prošlo pored šatora. Ne znam šta je bilo u pitanju, a nije mi se baš izlazilo da proveravam. Paja takođe nije bio raspoložen za izlazak iz šatora. Mislim da nije potrebno da objašnjavam zašto ostatak noći nismo baš najbolje spavali. Ujutru smo Pajinu jaknu našli na dnu brda, a od svih mojih stvari samo kutiju sa čajem. Ne znam da li su u pitanju bili vukovi ili medvedi - opisuje Mark svoje doživljaje.

Dvanaestog dana Mark i Paja su stigli do Mokre Gore.

- Na istom mestu je pre 21 godine zastao i konvoj Crvenog krsta u kojem sam tada bio. Prethodno smo morali da se probijamo kroz Nacionalni Park Tara na 1.500 metara nadmorske visine, i to planinskim putevima. Naravno, malo smo se i pogubili, ali smo naišli na ljude koji su nam objasnili da moramo da se vratimo sedam kilometara unaazd. Aaaaah! Zagrizao sam usnu i izvinio se Paji zbog greške - konstatuje veseli Irac.

Marka je naročito oduševila lepota prirode. Kako kaže, divljina je predivna, s Tare pogleda puca na okolne planine, koje su predivne.

- Sve vreme penjanja uz planinu priroda je veličanstvena, a pogled neverovatan. Kada smo se popeli na vrh naišli smo na brvnaru, ispred koje je bio veliki pas koji je lajao na Paju. Kada je zalajao iz kuće je izašla žena koja nas je prepoznala. Rekla je da nas je videla na televiziji i u novinama. Nije mogla da poveruje da smo stigli do njene kuće. Odmah je poslala pet SMS poruka na broj 4080! Takođe je i veliki ljubitelj pasa. Volim ovakve susrete - konstatovao je Mark.

Potom je usledilo spuštanje niz planinu, koje je bilo naporno za noge. Ipak, uskoro su stigli do Drvengrada, koji je izgradio naš proslavljeni režiser Emir Kusturica.

- Dočekali su nas izuzetno! Dobili smo besplatan smeštaj u jednoj izuzetno udobnoj brvnari. Sreli smo i Miška Jevtića, predsednika Udruženja "Uvek sa decom" i dvojicu njegovih prijatelja iz Sirogojna. Počastili su nas odličnim ručkom, koji nam je baš legao! Tada smo začuli zvuk helikoptera, kojim je stigao Emir Kusturica. Te noći smo baš lepo spavali - opisuje Mark.

Trinaesti dan Mark i Paja su iskoristili za odmor.

- Miško nas je odveo da vodimo "šargansku osmicu". Objasnio nam je istoriju tog voza. Dan je bio savršen, lepo smo se odmorili. Do sada smo prešli 246 kilometara, kako smo i planirali. Hvala Mišku i društvu iz Drvengrada za rokenrol - konstatovao je Mark na kraju ove etape.