Ono što je prekjuče viđeno na srpsko-mađarskoj granici ne može se i ne sme nazvati nikako, osim - fašizmom, jer besomučno udariti na žene i nejač, na one koji su zlom oterani s ognjišta, prevalili hiljade kilometara i samo bi da pretabanaju još koju stotinu do nekakavog smiraja, zverski premlatiti novinarsku ekipu samo zato što je srpska, šta je nego fašizam, i to u najmanju ruku!


Da zlo bude veće, kao članica tog bratstva aboliranih od svega Mađarska, sudeći po svemu, neće odgovarati ni za šta i ni zbog čega!


Osim ponekog tona kritike sa zapada, i to gotovo šapatom, pokude međunarodnih humanitarnih organizacija i nekakve protesne note Srbije - Mađarska je za zločin na graničnom prelazu prošla kao traktor kroz oranje, što se ono kaže!


Da se to, ne daj bože, dogodilo s naše strane, odnosno da je naša policija učinila tako šta - vratili bi nas u srednji vek za manje do 24 sata, ali dvostruki aršini su odavno postali nepisano, ali sveto pravilo mulja zvanog međunardna politika!


Sve i da je ostalo „samo“ na kalemovima bodljikave žice i ogradi nalik koncentracionom logoru - Mađarska je zaslužila osudu, najmanje, ali oprošteni su joj svi gresi!
Zaista bi trebalo da razmislimo s kojim to društvo žurimo da „popijemo kafu“?!
Može biti gorča nego što želimo...