Zbunjeni? I treba, jer nije reč o ženi na domaku devete decenije života, već div-ženi na domaku devete decenije, koje je dobrano prevarila izgledom...

- Ma nisam ja, deco, nikakva superbaka, već jednostavno žena koja voli da trči i koju to ispunjava radošću! Godine nemaju veze s tim, zašto bih ja bila junak zbog svojih 79 godina - uglavnom zato što baka Angelina ne trči tek rekreativno, niti je to trk onemoćalih nogu, već se naša heroina dvadesetu godinu zaredom sprema da istrči ultramaraton, trku svih trka, trku sa sobom i granicama ljudskih mogućnosti, trku koja traje 24 sata, doslovno!

- Znate kako, granice su nam tamo gde ih sami postavimo! Ne znamo koliko možemo dok ne pokušamo, baš kao što i ja pre tri decenije nisam verovala da mogu pretrčati 100 metara u cugu, a baš je tako počelo - da, pre ravno tri decenije ova tiha i nenametljiva učiteljica u

U nedelju na cilju

Beogradski ultramaraton počeo je u subotu u 12 časova, a završava se danas - tačno u podne. Ove godine održava se na kružnoj stazi u predivnom ambijentu Donjeg grada na Kalemegdanu. Profesionalni ultramaratonci za 24 sata pretrče blizu 220 kilometara, dok se dame zaustave na nekih 190 kilometara.


penziji istrčala je svojih prvih 100 metara na nagovor prijateljice lekarke i čoveka koji joj je bio nešto nalik duhovnom vodiču. Od tada ne staje...

- Trčim svih 24 sata, naravno, praveći kratku pauzu posle 12 sati, na šta takmičar ima pravo, ali prethodno mora da je najavi! U ultramaratonu nije važno koliko ćete pretrčati, već koliko ćete sati trčati: šest, 12 ili 24, a daću sve od sebe da i ovog puta istrčim dan! Koliko ću kilometara ukupno preći, ne znam i nije važno, važno je vreme! Pre desetak godina mogla sam za 24 sata da istrčim više od 100 kilometara, sada manje, no... - čudno je razgovarati u raskoraku sa ženom četiri decenije starijom, pokušavajući da je sustignete i dođete do daha!

Još čudnije je kako ova umnogome zatucana sredina reaguje na baku u trku...

- Mnogi pozdravljaju, aplaudiraju, ali ima i onih koji me smatraju ludom, ali sve je to normalno! Eto, baš mi je nedovano jedan dekica s klupe dobacio: „Batali se tih gluposti, ženo, sedi, odmori dušu“, a ja mu odgovorim: „Meni duša peva dok trčim“ - to je ujedno i tajna njene istrajnosti, neophodne za trku svih trka - ultramaraton.

- Opustim se, uživam, ne mislim na trčanje, izgovaram razne molitve u sebi i vreme prolazi. Samo, opet ponavljam, nisam ja heroj zato što trčim u ovim godinama, svako je ko istrči ultramaraton, ma koliko bio star - bogami, jeste heroj, koliko god mu taj epitet ne prijao!
Radni vek je provela podučavajući decu, a starost podučavajući sve ostale da godine nisu granica!