Đinđić je hteo da uhapsi Beka?

- E, nije sve baš bilo tako jer je prvo Beko osnovao uz pomoć prijatelja svoga oca, koji je radio u PKB-u Petra Dimitrijevića, firmu „DiBek”, Dimitrijević-Beko - tvrdi izvor iz vrha nekadašnjeg SDB-a.

Vuk Hamović i gospodari Srbije
- Prvi poslovi bili su im prodaja motornih ulja... Sećam se, kancelarije su im bile u „Geneksovim apartmanima”... Tamo se u to doba, u vreme Milana Panića, skupljala kasnija privredna i biznis elita, koja nam je skrojila sudbinu prosjačkog štapa - prenosi naš sagovornik i dodaje:

- Skoro svakodnevno su vodili visoku politiku i pravili planove za budućnost, kako da iz Srbije uzmu ono najbolje, kako da zagospodare biznisom... Osećali su da je došao pravi trenutak. Vuk Hamović im je, na neki način, bio predvodnik. Dobro poreklo, uspešni i situirani roditelji činili su ga još ubedljivijim i moćnijim pred novopečenim biznismenima. Beko je s posebnim interesovanjem upijao svaku njegovu reč, gest ili komentar. I to će tako trajati godinama, sve dok sam ne postane dovoljno moćan da kroji sudbinu drugima...

Kako je Milan izdao kuma
Milan Beko vrlo brzo poprima ideje demokrata i veoma se zbližava s kasnijim liderom DS-a Zoranom Đinđićem! Postaju kumovi.

- Beko je iz biznisa izdvajao poprilične sume novca kako za stranku, tako i za kuma Zorana. Mi smo sve to znali i pomno pratili... Uskoro je država počela da pod posebnu lupu stavlja poslovanje Bekove firme... Žalio mi se: „Ne mogu više da izdržim, dolaze mesecima, svaki dan, kontrolišu sve... Pregledaju, pa moji ljudi ne mogu uopšte da rade...” - prenosi naš izvor.

Onda je stigao tajni poziv Đinđiću od Miloševića da inkognito dođe i da se dogovore... Navodno, trebalo je da se Đinđiću u vladi SPS-a ponudi mesto premijera...
- Zoran je veoma brzo shvatio da s Miloševićem nema dogovora (što mi je svojevremeno isto potvrdio i Jovica Stanišić, prim. aut.), ali se zato sa Slobodanom raspričao Milan Beko. Posle Zoranovog odbijanja saradnje, on je samoinicijativno nastavio kontakte sa Miloševićem, što je na kraju rezultiralo da kao nestranačka ličnost uđe u drugu vladu Mirka Marjanovića 1997. godine kao ministar za privatizaciju...

Patriotski razlozi
Da li je time Beko rešio sudbinu svoje firme i privatnog biznisa, a na štetu političke opcije svoga kuma, koga je materijalno godinama pomagao, odgovorio mi je jedan drugi, kako se to danas kaže, visokopozicionirani državni službenik:

- Sa Bekom sam se sreo posle tih susreta s Miloševićem i lično mi se žalio kako im je nudio da uđu u vladu, ali da vode neke sasvim sporedne i nebitne resore, što su odmah odbili. Beko je tada, sasvim sam siguran, govorio istinu, ali je isto tako istina da je posle novih pritisaka države na njegovo poslovanje popustio i otišao pod skute Miloševića na ne malo iznenađenje njegovog prijatelja i kuma Đinđića... Izgubio je i volju da pomaže Đinđića i DS; više mu je, u tom periodu, „ležala” saradnja sa Zlatanom Peručićem i Nedeljkom Šipovcem. Zato i nije bilo previše čudno što je, kada je krajem 1996. poželeo da napravi „reformski zaokret”, Milošević u njemu i Danku Đuniću, na saveznom nivou, video glavne stubove tog zaokreta. Tako je Beko s pozicije nestranačkog stručnjaka 1997. godine ušao u vladu Mirka Marjanovića, objasnivši to „patriotskim razlozima”.

Povratak na velika vrata
Milan Beko iz loše vlade Mirka Marjanovića avgusta 1999. prelazi u nimalo slavniju saveznu vladu Momira Bulatovića na funkciju ministra za privredu. Iste godine je dospeo i na listu građana SRJ kojima je, zbog bliskosti s Miloševićevim režimom, zabranjen ulazak u EU.

Izbornu pobedu DOS-a i njegovog kuma Đinđića, izgleda, nije dočekao kako bi trebalo... Javnosti se obratio 18. oktobra, kada je saopštio da vraća poslanički mandat, da se definitivno povlači iz politike i odlazi na duži odmor. Tvrdilo se, tih dana, čak i da je rasprodao svu imovinu u Srbiji (koja se od vremena formiranja „DiBeka” ozbiljno proširila). Najavljena je i priča o naplati ekstraprofita, pa je i to utihnulo...

- Ljudi, Zoran je stvarno hteo da uhapsi Beka odmah po formiranju vlasti posle 5. oktobra - znam to, lično mi je rekao - tvrdi mi Đinđićev kućni prijatelj.
- Kažem mu: “Nemoj, on ti je kum”, a on samo ljutito kaže da će se sprovesti istraga! Sve ispitati, pa ako nije kriv, onda je u redu - prenosi on Zoranove reči.
Posle kratke pauze, Beko se vratio u Srbiju i opet krenuo na velika vrata u biznis, ali ovoga puta kroz privatizacije u saradnji sa svojim zemljakom, Novljaninom, Dankom Đunićem...