"Kretanja ukazuju upravo na progres i reforme. I to je poruka koju investitori treba da ponesu kući. Investitori treba Srbiju ozbiljno da shvataju", poručio je Verheijen investitorima okupljenim na forumu "Beogradski investicioni dani".

On je rekao da je poslednjih godinu dana Vlada Srbije pokazala veliku posvećenost reformama, i to ne samo na rečima, već i delima kroz sprovođenje donetih zakona.

"Sprovodjenje zakona o planiranju i izgradnji će pokazati prave rezultate, a to znači smanjenje vremena za dobijanje građevinskih dozvola. Možda se to neće odraziti ove godine kada smo radili rangiranje privreda, ali veći uticaj od primene tog zakona će se videti naredne godine", rekao je on.

Pored velikog rada na zakonima, Verheijen je dodao da je Srbija počela da se bavi pitanjima dobre investicione klime - a to je polje katastarskih usluga, inspekcija, infrastruktura, fiskalna konsolidacija, restrukturiranjem kompanija.

Direktor Kancelarije Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj (EBRD) u Srbiji Daniel Berg ocenio je da Srbija mora da preduzme agresivnije korake kako bi privukla investitore, i ukazao da su makroekonomske reforme osnov za njihov dolazak.

"Investiciona klima, infrastrukura, makroekonomske reforme su od vitalnog značaja. Radimo sa Vladom na mnogim od ključnih pitanja koja su pokrenuli strani investiori i njihova udruženja", poručio je Berg.

On je rekao da je EBRD zainteresovana da sarađuje kako sa javnim, tako i sa privatnim partnerima kako bi privukla investitore.

Berg je podsetio da je EBRD do sada uložila više od četiri milijarde evra u Srbiju, od čega je polovina kredita plasirana privatnom sektoru, a ostatak uglavnom u infrastrukturne projekte.

On je rekao da je EBRD do sada uložio oko 250 miliona evra u Beograd kako bi se popravila infrastruktura, a da se sa predstavnicima Grada trenutno vode razgovori o javno privatnim partnerstvima.

Šef regionalne kancelarije za Zapadni Balkan u Evropskoj investicionoj banci (EIB) Andreas Beikos izjavio je da će ova banka i dalje nastaviti da finansira infrastrukturne projekte u Srbiji, ali da će ubuduće davati finansijsku podršku i za projekte u oblasti obnovljivih izvora i životne sredine.

"Mi u velikoj meri finansiramo infrastrukturne projekte, rehabilitaciju nacionalne infrastrukture, izgradnju škola, sudskih ustanova i pružamo podršku naučnoj zajednici", naveo je Beikos i podsetio da je ova finansijska institucija od 2001. godine odobrila Srbiji kredita u vrednosti od 4,5 miliona evra.

Predsednica Izvršnog odbora Inteze Draginja Djurić poručila je da je bankarski sektor u većini stvari usvojio procedure EU, te da više od 80 odsto bankarskog sektora tako posluje.

Ona je rekla da je Inteza italijanska banka, a ova zemlja je prvi investitor u Srbiji i da ima više od 500 kompanija koje zapošljavaju u Srbiji oko 22.000 ljudi.

Đurić je poručila da su investitori zadovoljni samo da imaju predvidivost o kojoj se toliko govorilo.

Pohvalila je zakone o radu, stečaju, bolju naplatu poreza, zakon o inspekcijom nadzoru.

Takođe, pohvalila je PKS i nazvala njenog predsednika Marka Čadeža vizionarom koji od PKS pravi servis za sve firme.