- Ovo je zaista ludilo! Ma kakvo ludilo, idotizam, fašizam, šovinizam, kako god hoćete?! Zatvoriti granice tek tako jer se nekom prohtelo da se igra „rata“, eeej... - ne ogorčen, ne više ni besan, koliko doveden do kraja živaca, kaže Miroslav Veličković, autoprevoznik, zarobljen u sumanutoj političkoj igri punih 30 sati.


- Mer’aba! Ven... - u priču se ubacuje Turčin, go do pojasa, znojav, ljut i nemušt da kaže šta više na engleskom. Dovoljno je to!


- Ne znamo, to samo Hrvati znaju, a šta je u njihovim glavama, to verovatno ni psihijatri ne znaju... - odgovaramo, mada jedino razume naše sleganje ramenima i ljutito udara šakom o vrata kamiona.


Jedini put kojim se može u „lijepu njihovu“ jeste preko Tovarnika, graničnog prelaza kod Šida, premalog da u svoje dve trake propusti i daleko ležernije dane od ovog.


Čekamo satima na ulaz u Hrvatsku. Policajcima se nikud ne žuri, na kolone gledaju s podsmehom, mirno ispijaju kafe u zavetrini paklenog septembarskog podneva!
- A gde se pa vama toliko žuri?! Kad ste ih znali slati ‘vamo, sad sačekajte, pa sledeći put pamet u glavu... - kaže nabusit i neprijatan hrvatski policajac, besno udarajući pečate u tako mrske pasoše!


Opatovac, selo nešto pre Vukovara, na ledini nedaleko od nekadašnjeg graničnog prelaza Bapsko, na koji od juče pritižu azilanti iz Srbije!


Iz daljine gledamo kako mučenike kroz špalir specijalaca sprovode iz kampa u autobuse koji pristižu odnekud! Larma iz kampa, specijaci trče ka njemu, ne vidimo šta se događa...


- Sva bi stoka u prve autobuse! Nek čekaju, kad su ovoliko čekali, šta im fali još malo... - dvojica vojnika razgovaraju ne sluteći da ih razumemo.


Lepo lice najmlađe članice EU, nema šta - azilante ko crvljivo meso, lešine koje predugo stoje na suncu, pa nesnosno zaudaraju, a medije što dalje, kao nezgodne svedoke „gostoljublja“ „lijepe njihove“!


Igra živaca u sumanutoj političkoj partiji šaha Hrvatske. Čeka se potez Srbije. Svakako neće biti ni nalik hrvatskom - ne živimo od mržnje i da bismo mrzeli... 

 

Ni koraka dalje...

Prihvatni centar nalik logoru, doslovno! Zabranjen prilaz, fotografisanje, zadržavanje... - Ne puštaju, ne pokušavajte... - savetuje Malkom, momak iz „Grinpisa“, jedne od desetine humanitarnh organizacija koje su se skućile u šatorima oko „logora“! Ne puštaju ni njih... Vojska i policija na sve strane. U najmanju ruku neprijatan osećaj, kao karantin za obolele od kakve neznane bolesti, bez razlike da li su ljudi u njemu ili neznanci van njega! - Kuda si to zamislio... - još jedan policajac u „niskom startu“ prema svemu što skrnavi mir „evropske“ Hrvatske. - Ni koraka dalje - zapoveda, preteći sa sve rukom na pendreku.