Proteklih dana, Subotić je pobijala navode optužnice da je Vojska Republike Srpske ispalila minobacačke granate koje su, u nizu incidenata uključujući i dva na pijaci Markale, ubile i ranile na desetine civila u Sarajevu 1992-95.

Ratnog komandanta VRS, generala Mladića (73) optužnica tereti za terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem.

Na početku unakrsnog ispitivanja, tužilac Adam Veber sugerisao je da Subotić nije stručna da izvodi zaključke o tome ko je ispaljivao projektile, zato što nije stručnjak za sudsku medicinu, ni vojni veštak, ni ekspert za eksplozive.

Potvrđujući da nije ništa od navedenog, Subotić je naznačila da je "o eksplozivima detaljno učila".

Prihvatila je kao tačnu i sugestiju tužioca da nikada na terenu nije analizirala krater od minobacačke granate u okviru istrage.

Osvrćući se na tvrdnju Zorice Subotić da na pijaci Markale u zimu 1994. nije eksplodirala minobacačka granata, već podmenuta mina, aktivirana daljinskim putem, tužilac Veber pitao je da li bi za detoniranje takve mine morala postojati dodatna eksplozivna naprava.

Balističarka odbrane odgovorila je potvrdno, prihvatajući i da bi, posle eksplozije, morali biti nađeni ostaci dodatne eksplozivne naprave, uz napomenu da je "kod električnog aktiviranja to minimalno".

 - Ako ti ostaci nisu pronađeni, vi ne možete tvrditi da su bili tamo - pitao je zastupnik optužbe. "Naravno", odgovorila je svedok.

Po optužnici, na Markalama je 5. februara 1994. jedna minobacačka granata ispaljena s položaja VRS ubila 66 osoba, a ranila više od 140 građana.

Tužilac je sugerisao i da je Subotić kompjuterski izmenila fotografije kratera od eksplozije koja je 27. maja 1992. ubila 28 osoba u redu za hleb u sarajevskoj Ulici Vase Miškina.

 - To naravno nije tačno. Te fotografije postoje u dokumentaciji o istrazi - odgovorila je Subotić.

Unakrsno ispitivanje balističkog veštaka odbrane, tužilac će nastaviti u ponedeljak, 5. oktobra.

General Mladić optužen je i za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, koji je u šest opština imao razmere genocida i  uzimanje pripadnika Unprofora kao talaca, 1992-95.