Ne pravi mi Vučić stranku!

Već dugo se priča o vašem napuštanju DS-a. Jeste li odlučili kada idete iz stranke?

- O tome sada ne razmišljam, a nadam se i da neću doći u priliku da o tome razmišljam. U ovom trenutku pokušavam da promenim stvari u DS-u, bez obzira na to što to zaista deluje uzaludno.

I Boris Tadić je nedugo pre odlaska iz DS-a tvrdio da ne razmišlja o napuštanju stranke...

- Ne volim poređenje sa Tadićem jer je on napustio stranku mesec dana pred izbore zato što mu se, navodno, nije sviđalo što se ide sa

Zoranom Živkovićem u koaliciju, a suština je što je došlo do snažnog neslaganja, i to ličnog, između njega i Dragana Đilasa. Nemam bilo kakvo neslaganje u DS-u koje je bazirano na ličnoj osnovi, ono je političko, programsko i ideološko.

Pojedini mediji pišu da vam podršku oko cepanja DS-a i osnivanja nove stranke pred izbore pruža Aleksandar Vučić. U kakvim ste odnosima sa premijerom?

- Poslednja komunikacija koju smo imali je bila davno, pre nego što je SNS došao na vlast. Nemam nameru ni da je ponovo uspostavljam, a još manje da pravim bilo kakav dogovor sa njim. Želim mu sve najbolje u privatnom životu, dok mu u političkom smislu želim što brži pad sa vlasti. Te optužbe koje dolaze iz DS-a, ja to znam, služe da diskredituju, ne toliko mene, već moj pokušaj zaokreta stranke ulevo. Pošto nemaju šta da mi zakače, kače mi nalepnicu izdajnika i čoveka koji se dogovorio sa Vučićem.

A kako onda vi, i pored toga što tvrdite za svoje partijske saborce, ostajete u DS-u?

- DS je stranka koja mi je puno dala. Dala mi je mogućnost da realizujem svoje ideje, da nešto radim za doborobit zemlje. Ali dao sam i ja njoj dosta. Statut DS-a mi pruža mogućnost da, pošto smo u procesu izrade programa, pokušam da nametnem svoje ideje. Kako sada

stvari stoje, potpuno iskreno rečeno, teško će to proći, posebno kada predsednik stranke moje predloge stavlja u ravan sa nepostojećim predlozima drugih funkcionera.

Ne očekujete da stranka usvoji vaše programske predloge, ali ste isto tako više puta javno isticali da ćete uprkos tome nastaviti da se borite za svoje ideje. Kako?

- Stranka će odlučivati o predlozima u nekom narednom periodu. Ako sve ostane kao i sada - u fioci, onda će mi biti jasno da je stranka definitivno odbila taj predlog. A onda ću da sednem i da razmislim šta i kako dalje, doneću adekvatnu odluku u skladu sa okolnostima. Iako sam u Predsedništvu stranke potpuno usamljen, vidim da moj predlog podržava ogromna većina članova, a što je meni mnogo važnije, i građani misle da je to dobar program i da je to budućnost, da je to ono što Srbiju vadi iz ekonomske bede i nezaposlenosti.

Kada ste se videli i čuli poslednji put sa Bojanom Pajtićem?

- Ako mislite kada smo se nasamo videli i duže razgovarali, to je bilo pre nekoliko meseci.

Kako je to moguće da se predsednik i potpredsednik stranke češće ne viđaju? Da li se čujete?

- Ne čujemo se toliko često, ali se čujemo onoliko koliko je neophodno. Svako ima svoj deo posla koji radi. Ja vodim poslanički klub. To je samo po sebi teško. Žao mi je što Bojan Pajtić govori da sam šef poslaničkog kluba njegovom voljom, jer da su imali boljeg kandidata pretpostavljam da bi ga postavili. Tačno je ono što on kaže da ima poslanika koji smatraju da bi to neko drugi bolje radio. Na njima je odluka.

U vašem manifestu, između ostalog, piše: „Odričemo se svih mešetara, lopovluka, nameštenih tendera i pljačke, odričemo se svih koji su lažno govorili i postupali.“ Reklo bi se da mnogo toga zamerate svojima? Koga biste tačno da se odreknete?

- Izbegao bih imena, ne zato što ih ne znam, već zato što mislim da je nekorektno da ja, koji nisam ni tužilac ni šef komisije za istraživanja nepočinstava u DS-u, sada iznosim imena. Kritikujem pogrešnu, katastrofalnu praksu koja je postojala u DS-u. Mnogi od tih ljudi su napustili DS, mnogi su u SNS-u kao prirodnom okviru takve politike, ali mnogi su ostali u DS-u.

Ali vi pričate kao da ste juče ušli u tu stranku, a ne da ste u njoj duže od deset godina. Vidite li vi i svoju odgovornost za sve što se dešavalo tokom vladavine demokrata? Bili ste i tada funkcioner stranke?

- Ušao sam u Glavni odbor DS-a 2010. ili 2011. kao poklon Borisa Tadića, dakle, bio sam kooptiran. Kao član GO nisam imao nikakvu

ulogu, a kao sekretar Predsedništva nisam imao jednaku snagu kao ostali članovi Predsedništa, ali jesam iznosio svoje viđenje i predloge svaki put kad se raspravljalo. Ali neću sebe sada da perem. Kriv sam i odgovoran za stvari koje se tiču pregovora sa Prištinom, pregovora oko afere satelit, samo za tehničke pregovore koje se tiču prodaje NIS-a i „Južnog toka“, i ne bežim od sopstvene odgovornosti. Dakle, za ono što sam radio, što je poslednica mog angažovanja, koje nije primarno bilo partijsko, već činovničko, preuzimam odgovornost.

Pojasnite, za šta konkretno? Šta biste drugačije uradili?

- Recimo, u pregovorima sa Prištinom očigledno je da se moglo više, ali to nije bilo u mojoj moći. Svi znaju u Srbiji da nisam imao odlučujuću ulogu, ali sam spreman i to da prihvatim, zato što nemam čega da se stidim u tim pregovorima, osim činjenice da smo mogli mnogo više. Kao što mislim da, kada dobijete gotov dogovor sa Rusima oko „Južnog toka“, pa onda vam predsednik i vlada daju ovlašćenje da pregovarate o tehničkim uslovima i pravima zaposlenih i socijalnom programu, a onda danas neko kaže, pa Borko je prodavao NIS. Nisam prodao NIS, već sam bio zadužen za tehnički deo pregovora.

Zameraju i vama partijski saborci dosta toga, a osim što pitaju ko je vodio pregovore sa NIS-om, pitaju i ko je Miladinu 

Kovačeviću dao lažni pasoš, ko je palio barikade na Kosovu...

- Dovoditi mene u vezu sa Miladinom Kovačevićem je potpuna budalaština. Pobegao je iz Amerike jer su mu konzuli pomogli u tome, a to su uradili, što je i sud utvrdio, bez bilo kakve intervencije iz Beograda. Da je bilo intervencije sa moje strane ili strane Vuka Jeremića, na sudu bi to bilo izneto kao argumet odbrane. Kad je reč o isplati milion dolara za Kovačevića, to je vodilo Ministarstvo pravde, a kad govorimo o barikadama, njih su postavljali i palili ljudi bliski sadašnjoj vlasti, i to svi znaju.

Čujete li se sa Vukom Jeremićem?

- Odavno nemamo nikakvu komunikaciju, sigurno četiri godine. Razišli smo se i ideološki i politički i lično, nažalost. Međutim, mislim da bi Jeremić, ukoliko napusti taj neostvariv san o tome da postane generalni sekretar UN-a, trebalo da se uključi u politiku jer ima dobar rejting. Bio bi dobrodošao, ali mora da pokaže jasan otklon od Aleksandra Vučića. Na njegovo vraćanje u politiku gledao bih veoma blagonaklono, bez obzira na to što se on i ja nismo razumeli poslednji put kada smo se videli.

Postoji li mogućnost da u budućnosti ponovo sarađujete?

- Moja vrata su uvek otvorena. Ali jedan mali uslov postoji, a to je da se prihvati programska i ideološka osnova.

Jeste li u kontaktu sa Draganom Đilasom?

- Nisam više od godinu dana. On se povukao iz politike i vratio se u biznis, a kada se u Srbiji vratite u biznis, onda je bolje da imate dobre odnose sa premijerom, a ne sa Borkom Stefanovićem. I ja to razumem, jer ko sa mnom ima dobre odnose, taj je odmah pod lupom i udarom režima.