"Mi želimo da budemo deo tog zajedničkog rešenja i spremni smo da preuzmemo svoj deo odgovornosti, kada Evropska unija usaglasi strategiju za rešenje migrantske krize", rekao je Dačić na minuistarskoj Konferenciji u Luksemburgu, posvećenoj istočnomediteranskoj - zapadnobalkanskoj ruti migranata.

EU obećala veću pomoć

Evropska unija obavezala se danas da će pružiti pomoć balkanskim zemljama kao i državama u susedstvu Siriji koje se suočavaju s izbegličkom krizom pozivajući ih da međusobno sarađuju kako bi bolje "podelile teret".

"Moramo da udružimo snagu kako bismo se suočili s problemom koji će se nastaviti i biće težak", rekla je šefica evropske diplomatije Federika Mogerini na konferenciji u Luksemburgu, prenela je agencija AFP. Na konferenciji "Istočno Sredozemlje - Zapadnobalkanski put" o masovnom prilivu izbeglica sa Srednjeg istoka učestvovali su ministri pravosuđa i unutrašnjih poslova EU i ministri tih resora iz Albanije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Kosova, Srbije, kao i Turske, Libana i Jordana.

Federika Mogerini je pozvala sve strane da "pronađu zajednička rešenja za zajednički izazov".

"To nije samo evropska, već regionalna i globalna (izbeglička) kriza", dodala je ona. Prema zajedničkoj deklaraciji, EU je obećala veću pomoć, ali je zatražila i otvoranje novih centara za registrovanje izbeglica, "efikasno upravljanje situacijom na granicama", kao i borbu protiv organizovanog šverca migranata. Evropski savet odobrio je danas dodatnih 17 miliona evra Srbiji i Makedoniji kao pomoć za suočavanje sa izbegličkom krizom.

Nova sredstva koja stavljamo na raspolaganje vlastima u Beogradu i Skoplju, koje su već učinile mnogo da bi rešile ovo pitanje, važan su signal kontinuirane evropske solidarnosti, rekao je evropski komesar za proširenje Johanes Han, preneo je u saopštenju EU Info centar. Han je naglasio da "aktuelna izbeglička kriza predstavlja izazov globalnih razmera" i založio se za tesnu saradnju sa partnerima EU i najugroženijim susednim zemljama izvan EU. Nova sredstva EU kao podrška Srbiji i Makedoniji odobrena su uoči konferencije u Luksemburgu.

 

On je istakao da je u ovom momentu, usled aktuelne seobe naroda, Srbija jedna od najugroženijih zemalja, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova.

Iako najvećem broju migranata i izbeglica nije krajnje odredište, Srbija se našla u samom centru zapadnobalkanske migracione rute i kroz nju prolaze gotovo svi migranti i izbeglice koji su se iz Sirije, Avganistana, Iraka i drugih nestabilnih područja, pre svega Bliskog istoka, uputili ka zemljama zapadne i severne Evrope, preko država članica EU - Grčke i Bugarske, ukazao je Dačić.

"Od početka ove godine do danas, na teritoriji Republike Srbije ukupno je registrovano preko 200.000 iregularnih migranata, što je u odnosu na celu 2014. godinu više za 8,6 puta", rekao je ministar.

Od ovog broja, kako je dodao, oko 600 iregularnih migranata je zaražilo azil.

"U poslednje vreme ih i do 5.000 dnevno uđe na teritoriju Republike Srbije i taj broj ne jenjava, već se samo povećava. Većina migranata koji uđu na našu teritoriju se registruju, obezbeđuje im se smeštaj, hrana i medicinska nega", dodao je Dačić.

Prema njegovim rečima, Srbija dobro razume situaciju u kojoj se migranti nalaze, jer je srpski narod i sam u bliskoj prošlosti bio primoran na migracije i spasavanje života pred ratnim dešavanjima, što ga čini veoma osetljivim za njihove probleme.

"Način na koji smo se suočili sa različitim aspektima migracione krize i empatija koju smo pritom prema migrantima pokazali do sada su veoma pozitivno ocenjeni, kako od strane institucija i država članica EU, tako i od strane samih migranata i arapskih zemalja. Sve to nam veoma mnogo znači i čini nas ponosnim", naveo je on.

Međutim, teret koji moramo da nosimo tokom ove krize svakim danom postaje sve veći i sve teži, upozorio je Dačić.

Dačić je podsetio da se Srbija već dve decenije nosi sa velikim brojem izbeglica iz BiH i Hrvatske.

"U ovom momentu ih je 35.000, a uz njih, zbrinjavamo još 200.000 interno raseljenih lica sa KiM, dok se 300.000 nalazi u procesu integracije Za zemlju naših kapaciteta to je ogroman teret, a priliv novih migranata predstavlja dodatno opterećenje", naveo je ministar.
i istakao da će Srbija ostati kredibilan partner EU i da će nastaviti da se prema migrantima odnosi na način koji je u potpunosti u skladu sa evropskim i međunarodnim standardima.

"Takođe se obavezujemo da ćemo aktivno učestvovati u sprovođenju svega o čemu danas postignemo dogovor, uključujući i sveobuhvatno upravljanje granicama", zaključio je Dačić, zahvalivši ujedno za pružena i najavljena sredstva EU i zemalja koje su bilateralno uputile pomoć Srbiji za rešavanje izbegličke krize.

Dačić i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović su uoči konferencije rekli da je Srbija, kroz koju je prošlo i biometrijski popisano 200.000 izbeglica, spremna da bude konstruktivan partner, ali da mora znati šta je očekuje na tom putu između članica EU, Grčke i Bugarske koje puštaju imigrante i Hrvatske i Mađarske koje im zatvaraju granice.

"Niko ne očekuje da će ovaj problem prestati i to znači da je nužna zajednička strategija pomoći nama, tranzitnim zemljama i međusobna koordinacija kad je reč o tome šta raditi u trenucima akutnih kriza, kao što je bila odluka Hrvatske o jednostranom zatvaranju granica i zabrani teretnog saobraćaja", naglasio je Dačić.

Na pitanje da li Srbija očekuje neka zamašnija sredstva za napore koje ulaže u rešavanje izbegličke krize, Stefanović je rekao da Srbija ne pristaje da je "neko ponižava sa skromnim ili beznačajnim sredstvima koja nisu dovoljna da pokriju ni osnovne troškove".

Srbija, dodao je on, smatra da treba ljudski postupati prema migrantima, ali da "nije normalno da neki od naših komšija dobiju 20, 30 puta više novca, a rade s izbeglicama 20 ili 30 puta manje nego mi".

Stefanović je podvukao da EU mora dati odgovore na pitanja šta je budućnost oko prijema izbeglica, postoji li maksimalan broj imigranata koje može da prihvati Evropa, hoće li taj broj, ako ne danas, biti saopšten u doglednom razdoblju.

Potrebno je zato dogovor i na to po kom sistemu će se sve raditi i šta će se učiniti da se okončaju krizne situacije iz kojih dolaze imigranti, rekao je Stefanović.