Aktuelna predsednica Skupštine Srbije Maja Gojkvić je među stotinama zaslužnih građana nominovana za prestižnu “Oktobarsku nagradu” Novog Sada.

Nominaciju, onako u šali, podneo je penzioner koji smatra da baš Gojkovićeva zavređuje ovu nagradu “za vrhunska dostignuća” tokom mandata gradonačelnice Novog Sada, ali je komisija, očigledno ne shvatajući sarkazam, predlog prihvatila, te ne treba da začudi ako baš ona za nekoliko dana ponese ovo laskavo priznanje. Jer, ko se zadnji smeje, poslednji se smeje.

Gojkovićeva je za četiri godine, koliko je vodila Srpsku Atinu, uspela iz budžeta Novog Sada, ili bolje reći novčanika njegovih građana, da izbije više od 400 miliona dinara, koje je dala za neuspele projekte. Ona je bila zaslužna za početak izgradnje nove međumesne autobuske stanice i dovođenje Bečke filharmonije, ali nije bila odgovorna kada je ugovor o izgradnji propao, a filharmonija ostala u Beču, pa je grad ostao kratak za više stotina miliona dinara na ime odštete investitoru i još 14 miliona za manifestaciju “Na lepom plavom Dunavu”, koja nikada nije održana.

Ako je neko zadužio Novi Sad, onda je to ona. I to nisu njeni jedini životni uspesi. Maja je tokom 20-godišnje političke karijere postigla još jedno izuzetno ostvarenje - da promeni čak šest stranaka. Nebrojano puta je bila u blatu, izbacili su je iz stranke, napustili su je najbliži saradnici, ali koliko god bila poražena, ona se uvek vraćala kao pobednik i tome stvarno treba odati priznanje. Jer to ne može svako, samo oni koji su lični ponos i moral stavili pod tepih, pa s obe noge zgazili na isti.