Marija kaže da nema novca da plati kaznu jer ima penziju 13.000 dinara i da joj je račun u blokadi. Pošto nema novca, mora da odsluži kaznu u zatvoru.


- Zar je to moj greh? To nisu moji psi, već lutalice koje s kvantaške pijace i vašarišta dođu na moju neograđenu terasu u prizemlju. Pošto je naređeno da ne smemo da se ograđujemo, oni dođu i na moju terasu. Tako sam i dala hleb da me ne ugrizu, a oni me zbog toga kažnjavaju - priča Marija, koja je inače teški astmatičar i srčani bolesnik. Takođe boluje od visokog krvnog pritiska i jedva je pokretna od posledica saobraćajne nesrece kada je jedva izvukla živu glavu jer je pijani vozač udario kolima na biciklu kada je krenula na posao. Obe noge su joj lomljene i jedva je pokretna.

Akcija za spas od zatvora

Preko Fejsbuk stranice „Sindikat za životinje“ pokrenuta je akcija skupljanja 5.000 dinara. Ovom akcijom je zamoljeno 20 osoba koje mogu da izdvoje po 250 dinara da se jave aktivistkinji Aleksandri Dudić u inboks. U suprotnom, bolesna baka Marija će morati preskosutra da se javi na kapiju zatvora u Požarevcu.

 


- U životu me policija nije legitimisala, nikada nisam platila kaznu, a sada u 71. godini moram da idem u zatvor. Pa gde je tu pravda? - pita ogorčeno penzionerka koja se žalila na presudu, ali je Prekršajni sud odbio njenu molbu.


U zgradi Rečne kapitanije na obali Save živi inače više stanara, a u nenaseljenom delu grada, pored Save, ima dosta pasa lutalica.
Međutim, u komunalnoj policiji su rekli da se propisi moraju poštovati, da su tri puta dolazili zbog prijava i da su pokušavali da reše spor od pre godinu i po, kao i da su nudili šintersku službu.


- Ona nije pristala na to, rekla je da će zadržati te pse, nakon čega je licu naloženo da ispuni uslove o držanju životinja i iako se radi o psima lutalicama, ako prihvatimo da ih udomimo, onda se moramo starati o njima na propisan način - rekao je za RTS Nenad Ilić, rukovodilac Odeljenja komunalne policije u Šapcu.


Marija Mišić kaže da ne može da otera psa jer nijedan nije njen, te neće ni da ga veže.
- Nemam pare. Znam da i drugi teško žive. Neki su mi nudili pomoć da mi plate neki deo, a ako ne skupim pare do sutra, ne gine mi robija - kaže na kraju baka Marija.