Dobili Albaniju, i to u zaustavnom vremenu - pa?! Najbobičnija fudbalska utakmica podignuta na nivo nacionalne pobede, slave i časti, dok s druge strane protiv te iste Albanije gubimo najvažniju utakmicu - onu za očuvanje srpkog korena na Kosovu i Metohiji, jer upravo je „zemlja orlova“ inicirala prijem Tačijeve krvave države u Unesko!


Ne shvatam, zaista, kako 94 minuta fudbala može da bude alternativa vekovima postojanja, jer naciju, čini mi se, nimalo, ili tek ovlaš, tangira to što ćemo prijemom „republike Kosovo“ u Unesko ostati goli, na ledini, bez prošlosti kao grudobrana za budućnost, dok su dva nebitna gola učinila da umislimo da je srpska vojska maltene umarširala u Prištinu?!


Nema to veze sa fudbalerima, naravno, nije mi namera da unizim njihov uspeh, ali naš poraz leži upravo u činjenici da su nam nacionalni ponos i nacionalni pririteti svedeni na minimum - na beznačajno zadovoljavanje prašinom dok vetrovi odnose sve što nas drži na ovoj grobnoj i svetoj balkanskoj zemlji!


Sva je prilika da ćemo životnu bitku izgubiti u regularnom vremenu, ali jedino o čemu se priča je pobeda u zaustavnom!
Ne razumem, zaista, ali ako je trijumf u Elbasanu dovoljan da alalimo zadužbine Nemanjića - u redu! Ali, onda nema vajkanja nad sudbnom kletom, sami smo je izabrali, jer ne umemo da razaberemo...