Iz buke nerazumevanja rađali su se i ginuli junaci ostavljajući za sobom zaveštanje, koje opet, nažalost, retko ko može da protumači i Srbiju povede kroz istoriju za sobom ne ostavljajući kosti. Gde je današnjica slična s prošlošću?


Vojvoda Tankosić je 1900. godine, za vreme Burskog rata u Južnoj Africi, pročitao članak mladog novinara Vinstona Čerčila (kasnije čuvenog premijera Velike Britanije), u kom je on naružio Srbe jer su se stavilil na stranu Bura, sve pod još svežim utiskom turskih zločina na našim prostorima. Taj tekst je toliko iznervirao tadašnjeg potporučnika Tankosića da se zakleo da će “naučiti pameti tog novinara”. Čerčil se nakon Burskog rata, “Orijent ekspresom”, od Carigrada preko Beograda, vraćao u Englesku.


Voz je u beogradskoj železničkoj stanici boravio nekoliko sati, pa je Čerčil odlučio da se prošeta gradom. Tankosić je saznao da je “novinar koji je pljuvao Srbiju” u kafani “Grčka kraljica”. Došao je tamo, uhvatio Čerčila i počeo da mu “čita lekciju”, od koje su ga spasli policajci. Kaže se da je zbog te epizode Čerčil mrzeo pokret kom je i Voja Tankosić pripadao, pa je zato podržao Tita. Istorija se ponavlja u delu u kom na sedmogodišnjicu od osnivanja Srpske napredne stranke ambasador Velike Britanije Denis Kif ustaje i odlazi sa skupa jer je reditelj Emir Kusturica rekao da nije čudno što Srbiji ultimatum donose Britanci jer su to i ranije radili.
Još jedna sličnost je i ta što se Čerčil vratio u Beograd, kao i što se Kif vratio u salu SNS-a.