Duško Dugouško, Paja Patak, Pera Detlić... Za mnoge je ovo sećanje na bezbrižno detinjstvo i dobra stara vremena. Nekada je crtani film bio događaj, nešto kao praznik, čekao se sa nestrpljenjem jednom dnevno pre TV Denevnika.

Odlazak u bioskop na dugometražni crtani najčešće Diznijevu bajku bilo je veliko uživanje. Danas kada su crtani filmovi gotovo jedina ponuda dečjih programa sve je manje kvalitetnih crtanih priča koje zabavljaju i edukuju. Sve je više nasilja, magije, razmaženih junakinja...

Problem je što što kako pokazuju poslednja istraživanja crtani filmovi i mediji uopšte u velikoj meri utiču na decu, izgradnju njihove psihe i ličnosti. A da većina današnjih zaglupljuje svoje gledaoce.

“Situacija savremenog deteta je takva da je ono odvojeno od svojih vršnjaka, da se umesto sa njima igra sa svojim roditeljima, a da su ti roditelji u velikoj meri odsutni. Zato je ulaskom televizije u naše domove ona postala moderna bebisiterka, a danas je to čitav niz digitalnih ekrana kojima su deca okružena od specijalnih plejera, tableta do pametnih telefona”, kaže psihoterapeut dr Zoran Milivojević.

“Gledanjem sveta oko sebe deca izgrađuju osnovne predstave o tome kakav je svetšta se u njemu dešava i kakvi su ljudi. Jedan od prvih načina da se to postigne jesu bajke, koje su danas zamenili crtani filmovi. Ako uporedimo one crtane filmove tipa tom i Džeri sa savremenim crtanim filmovima možemo primetiti da su savremeni crtani filmovi izgubili dubinu priče koju pričaju, da su postali površni i glupi”.