Srpski premijer je po završetku zasedanja koje je nastavljeno radnom večerom, rekao da je zadovoljan, jer je bar imao priliku da čuje mišljenja drugih premijera, predsednika i dodao da se nada se da će svi biti u stanju da krenu u rešavanje ove krize.
“Hteli smo da čujemo i šta očekuju od Srbije da učini ako Nemačka i Austrija zatvore granice, da li da Srbija postane ‘zaštitna zona’, o tome smo pričali dan ranije u Bugarskoj “, naveo je Vučić.
“Nisam siguran da ćemo doneti zaključak o nečemu što bi bilo veoma korisno odmah, ali sam siguran da jedni druge razumemo i da ćemo biti sposobni da preduzmemo zajedno akcije u budućnosti i da ćemo biti u stanju da prebrodimo sve svadje, probleme, svaljivanja krivice”, objasnio je srpski premijer suštinu sastanka.
A, kako je želeo da naglasi, “ključne stvari su da se ojačaju šengenske EU granice i prebacivanje migranata iz jedne u drugu zemlju”.
Politiko: Atmosfera na samitu bila napeta
Atmosfera na kasno večeras završenom mini samitu u Briselu posvećenom izbegličkoj krizi bila je napeta, a nemačka kancelarka Angela Merkel je upozorila lidere da je Evropska unija u "veoma krhkoj" situaciji, objavio je Politiko. Drugi izvor je ovu izjavu Merkelove protumačio kao upozorenje da bi, ako ne bude postignut dogovor, to moglo da dovede do "kraja EU kakva je dosad bila". Politiko prenosi i da su na sastanku bile primetne tenzije između hrvatskog premijera Zorana Milanovića i njegovog slovenačkog kolege Miro Cerara. Pozivajući se na neimenovanog slovenačkog diplomatu, Milanović je bio "previše agresivan" na sastanku. Lideri zemalja EU na mini samitu u Briselu složili su se da treba više da sarađuju oko izbegličke krize, ali se oko najvažnijih detalja nisu dogovorili - koliko azilanata treba da bude smešteno u Grčkoj. Nekoliko učesnika sastanka je zatražilo da Grčka obezbedi smeštaj i hranu za 50.000 izbeglica, brojku koju je Atina odbila kao previsoku, naveo je Politiko.
“Postavio sam”, dodao je Vučić, “važno pitanje o tome šta svi možemo učiniti i rekao da, ako recimo Hrvatska trajno prihvati da primi dve i po hiljade izbeglica, Srbija u skladu s brojem stanovnika može primiti tri hiljade izbeglica, ali se postavlja pitanje šta ako ti ljudi ne žele da ostanu u našim zemljama”.
“Da li ćemo ih strpati u zatvor? Pretpostavljam da nećemo i to jeste pitanje”, dodao je on.
Srpski premijer je ponovio da Srbija neće graditi zidove i ograde i nastojaće da se nađe sveobuhvatno evropsko rešenje jer to može pomoći dvema ili tri zemljama, a nije nikakvo celovito rešenje.
“Pričali smo o predlogu rešenja koje je dao predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i u tome nema ničeg problematičnog što treba da učinimo”.
A, istakao je srpski premijer, “to je bila korisna rasprava i siguran sam da ćemo neke rezultate svi mi biti u stanju da ostvarimo idućih nedelja i meseci, ali jasno je da ta kriza ne može da se reši kroz nekoliko nedelja ili meseci, već će korak po korak biti bolje”.
“Ukazao sam da je Srbija kao mala zemlje primila u prolazu najveći broj migranata a tražio sam da čujemo koje je to rešenje sveobuhvatno i na kojim se koracima insistira i kakva je to ideja, rekavši da će to Srbija ostvariti u skladu s evrpskim vrednostima. Mislim da smo čuli kakva je to ideja ali taj konkretan zadatak to mismo čuli”, kazao je Vučić .
Dogovoren plan od 17 tačaka
Evropska komisija saopštila je kasno sinoć da su lideri zemalja Zapadnog Balkana dogovorili akcioni plan od 17 tačaka za suočavanje sa izbegličkom krizom. Jedna od mera je da će u nadgledanju graničnih prolaza pomagati i agencija Evropske unije Fronteks, koja će i davati podršku prilikom registrovanja izbeglica na graničnim prelazima na granici između Hrvatske i Srbije. Fronteks ce vršiti registraciju izbeglica u Grčkoj, a nadgledaće granicne prelaze i registraciju na tačkama prelaza između Srbije i Hrvatske, dok će 400 policajaca biti raspoređeno u Sloveniji, u narednih nedelju dana. Jedna od najvažnijih je odluka da Grčka mora da obezbedi još 30.000 mesta za izbeglice do kraja godine i da mora da pruži podršku organizaciji UNHCR da na njenoj teritoriji otvori prihvatne centre za još 20.000 ljudi. Navedeno je da će UNHCR otvoriti prihvatne centre za još 50.000 izbeglica duž zapadnobalkanske rute, ali nije navedeno u kojim državama i koliko po državi.
“Mislim da ćemo svi učiniti najbolje što možemo da zbrinemo na pravi način te ljude, pokažemo tolerantno lice”, naveo je on.
Na pitanje novinara da li je dobio garancije da Nemačka i Austrija neće zatvarati granice, Vučić je uzvratio da nije tražio od Nemačke i Austrije, koje su na sebe preuzele najveći teret izbeglica, jemstvo da one neće zatvarati granice.
Jer, kako je rekao, “kako mislite da bih ja mogao reći Angeli Merkel: molim primite još par miliona izbeglica, jer za nas neće biti prikladno da se bavimo tom krizom ako vi tako ne postupite, a to bilo nepristojno i uvredljivo”.
Vučić je istakao da je EK najavila da će Srbija dobiti neku finansijsku mada ne baš veću pomoć za rešavanje pitanja izbeglica, podsetivši da glavni teret snose Nemačka i Austrija, ali Srbija, kako je ukazao, gradi bedeme niti koristi suzavac protiv migranata.
JA NEĆU DA PLAČEM I NEĆU DA CVILIM
Upitan na šta je konkretno mislio kad je rekao da će Srbija podneti deo tereta prijema migranata i da li je u tom smislu na večerašnjem skupu bilo nekih zahteva, Vučić je rekao da ništa konkretno od Srbije nije traženo.
On je naveo da ni Srbija, sa svoje strane, nije tražila od Evropske unije neku pomoć.
"Ja neću da plačem i neću da cvilim", kazao je Vučić, napominjući da suma koja je do sad primljena iz EU "nije naročito velika" i da Srbija još ima sredstava da se sama brine o migrantima.
Vučić je ponovio da Srbija za sad nema nameru da podiže ogradu prema Makedoniji ili bilo kojoj drugoj susednoj zemlji i dodao da su odnosi Beograda i Skoplja odlični.
Uoči samita Vučić je izjavio da neće biti dobro ako taj susret ne bude uspešan i naglasio da se rešenje mora naći za celu Evropu i posebno Zapadni Balkan.
"Srbija neće graditi nove zidove i ograde već treba da nađemo celokupno rešenje i prebrodimo sve teškoće", rekao je Vučić novinarima pred početak sastanka EU-Zapadni Balkan o rešavanju izbegličke krize i podvukao da se mora naći rešenje za stotine hiljada izbeglica.
Milanović: Zašto Grčka ne štiti granicu EU, ako to može Španija
Hrvatski premijer Zoran Milanović izjavio je danas u Briselu da su koreni izbegličke krize u Grčkoj i Turskoj i postavio pitanje zašto Grčka nije u stanju da zaštiti pomorsku granicu EU, ako to godinama čini Španija. Milanović je uoči početka samita EU - Zapadni Balkan o rešavanju izbegličke krize, ocenio da se njeni uzroci moraju otkloniti "u korenima, a to je u Grčkoj i Turskoj". Govoreći o pravilima EU o zaštiti granica, hrvatski premijer upozorio da su na putu izbeglica tri države u prekršaju dok se ne dođe do Hrvatske, a ključno je što Grčka, članica zone Šengena ne popisuje i identifikuje migrante.
Na pitanje novinara kako će se okončati kriza, srpski premijer je rekao da se za to mora naći odgovor da li će se zaštiti granice Evropske unije ili će se tom problemu prići "odvojeno, svako za sebe".
Praktično svi šefovi država ili vlada nekoliko zemalja EU i Zapadnog Balkana, kao i čelnici institucija EU su podvukli da je preko potrebno da se zaštiti spoljna granica Evropske unije prema Grčkoj, kao i da se zemlje na putu izbeglica dogovaraju o identifikaciji, popisu i broju izbeglica koje nameravaju da šalju preko granica.
Evropski komesar Johanes Han je naglasio da su svi potpuno saglasni o nužnosti zaštite spoljnih granica, a da posebno balkanske zemlje moraju da sarađuju mnogo više nego dosad.
Han je upozorio da sledi novi talas izbeglica, budući da su vojne operacije na području Alepa u Siriji naterale u bekstvo tri miliona ljudi, a da u okruženju Evrope ima ukupno 20 miliona izbeglica.
Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk je takođe podvukao da se mora svim sredstvima obezbediti granica EU između Grčke i Turske.
Makedonski predsednik Đorđi Ivanov je rekao novinarima da Grčka vlastima u Skoplju ne daje nikakve informacije o upućivanju izbeglica i podsetio na izjavu Bendžamina Franklina: "Ako ne budemo svi ujedinjeni, visićemo svako posebno".
Cerar: EU preti raspad ako nema obustave talasa izbeglica
Slovenački premijer Miro Cerar izjavio je danas u Briselu da će se Evropska unija (EU) verovatno "raspasti" ako se ne preduzmu neposredne i konkretne akcije za obustavu talasa izbeglica koji svakodnevno u velikom broju stižu u Evropu preko Balkana.
"Ako nema konkretnih i neposrednih akcija na terenu narednih dana i nedelja, mislim da će EU i cela Evropa početi da se raspada", rekao je Cerar uoči mini-samita o rešavanju izbegličke krize u Briselu. Cerar je rekao da je kroz Sloveniju za deset dana prošlo 60.000 izbeglica. Predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker pozvao je u Brisel premijere Austrije, Bugarske, Hrvatske, Makedonije, Nemačke, Grčke, Mađarske, Rumunije, Slovenije i Srbije, na vanredni samit posvećen izbegličkoj krizi.
Nova ruta za migrante preko Albanije do Italije?!
EU je izrazila zabrinutost da bi krijumčari mogli da otvore novu pomorsku rutu iz Albanije ka Italiji ukoliko bi kopnene granice na Balkanu bile zatvorene, izjavili su danas zvaničnici iz Brisela. "Postoji rizik da bi ruta ka Albaniji i Italiji mogla postati novi pravac kretanja migranata tokom zime", rekao je neimenovani višerangirani zvaničnik EU. U deset mjeseci ove godine, gotovo 500.000 ljudi došlo je do Grčke iz Turske. Većina je stigla u Makedoniju na putu ka Hrvatskoj, Mađarskoj i Njemačkoj. Međutim, Mađarska je zatvorila granice i ostale države su preduzele slične korake zbog čega se više desetina hiljada migranata nalazi blokirano na Balkanu.
Komentari (1)