Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković rekla je da je neophodno "povući" stereotipe o starosti i starijim osobama obezbediti da se više uključe u društveni i politički život.

 - Pred svima nama je zadatak suzbijanja svih vidova diskriminacije nad starima. Srpsko društvo ne sme i ne može da se odriče takvog bogatsva i resursa, kakvo stariji građani imaju, pre svega zbog znanja i iskustva koje se može steći samo godinama - istakla je Janković.

Janković je predstavila delove istraživanja, koje će biti predstavljeno krajem godine, a koje pokazuje da je nasilje nad starima najčešći oblik kršenja ljudskih prava prema njima.

 - Njih 19,7 odsto je izloženo nekom vidu nasilja – finansijskom, fizičkom ili emotivnom -  rekla je Janković.

Ona je dodala i da su diskriminacije starijih osoba najčešće u oblasti rada jer ih poslodavci češće otpuštaju i teže zapošljavaju, "ne shvatajući koliko je značajno njihovo iskustvo". Janković je podsetila i da je vid diskriminacije predstavljala odredba banaka da se kredit može dobiti samo ako imate do 65 godina, što je povučeno nakon pritužbe njene institucije.

Poverenica je rekla da Srbija spada u grupu zemalja sa izrazito starom populacijom jer ima 1,25 miliona osoba starijih od 65 godina, odnosno svaki peti stanovnik spada u grupu starijih građana.

Predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Skupštine Srbije Meho Omerović rekao je da su starije osobe najdiskriminisanije posle Roma i osoba sa invaliditetom i da je pitanje položaja i diskriminacija starih osoba "nešto od čega se beži i što se gura pod tepih".

 - Ako imate staru osobu u selu, samu, bez mogućnosti da dođe do lekara, mi imamo problem u društvu - rekao je Omerović i istakao da je neophodno starijim osobama olakšati život.

Prema njegovim rečima, predstavnici drugih ugroženih grupa, uz lobiranje i finansijsku pomoć međunarodnih organizacija, imaju češće mogućnost da dođu u javnost i da budu primećeni, da šetaju ulicama grada i svoja pitanja postave na najviše mesto gde se odlučuje, a da starije osobe to ne mogu.

Sociolog Srećko Mihailović rekao je da je položaj starijih osoba pogoršan, potkrepljujući to navodima o smanjenim primanjima i lošem tretmanu starijih u različitim državnim institucijama.

 - Došlo je od nazadovanja društva. Ja ne ulazim u razlog takvog stanja već samo konstatujem da je diskriminacija veća, pogotovo zato što normalan odnos i korektan odnos nije uvek samo stvar novca. Kada dođete kod lekara, jer treba da idete na neku operaciju, on kaže pa vi ste stari, onda to znači da nešto nije uredu sa tom institucijom, a slične su i druge institucije - rekao je Mihajlović.

Nataša Todorović iz Crvenog krsta rekla je da u svetu ima 901 milion starijih osoba i da će ih do 2030. godine biti više od milijardu, te je potreban hitan odgovor na siromaštvo u starosti, diskriminaciju i kršenje ljudskih prava starijih širom sveta.

Ona je istakla da se najčešće misli da starenje opterećuje budžet, a da se zaboravlja na to da su oni ti koji čuvaju unučiće ili roditelje koji su stariji od 80 godina i više, zbog čega je njihov ekonomski doprinos ipak lako izmeriti.

Javno slušanje u Skupštini Srbije organizovano je pod nazivom "Starenje - godine života: od privilegije do diskriminacije".