A razlog za zabrinutost je saopštenje Svetske zdravstvene organizacije da ta hrana može da izazove rak. Srpski lekari, veterinari i drugi stručnjaci, ali i naše najrelevantnije ustanove, objašnjavaju da meso samo po sebi nije kancerogeno i ne šteti zdravlju, ali način na koji se hrane i gaje životinje, kao i obrađivanje mesa i prerađevina mogu da budu opasni.
U hot-dogu ljudski DNK!
Najnovija testiranja viršli za hot-dog u Americi ukazalo je da se u oko dva odsto tih proizvoda nalazi ljudski DNK! Prema objavljenim informacijama „Klir fuda“, koji se bavi analizom hrane na nivou molekula, testirano je 345 viršli za hot-dog od 75 proizvođača i 10 trgovaca na malo, a rezultati su pokazali da 14,4 odsto bilo na neki način problematično. U dva odsto testiranih proizvoda pronašli su ljudski DNK, koji je bio i u dve trećine vegetarijanskih kobasica. Ukupno 10 odsto vegetarijanskih proizvoda sadržavalo je tragove mesa.
Kako su istakli, mesne industrije hrane životinje hranom koja u sebi sadrži pesticide i herbicide, a ta opasna hemija nalazi ulazi u tkiva. Takođe, hrana za te životinje „obogaćena“ je hormonima rasta i antibioticima koji ostaju u mesu i mleku, a štetni su po zdravlje.
Kako naši sagovornici upozoravaju, prerađevine su pune aditiva i emulgatora, mesa u njima je najmanje. Kada se tome pridoda naš način spremanja na roštilju, čini se da smo gotovi! Ali ne paničite, stručnjaci savetuju kako da bezbedno konzumirate meso.
Ministarstvo: Pratimo situaciju
U Ministarstvu zdravlja navode za „Alo!“ da s pažnjom prate najnovija istraživanja koja sprovodi Agencija za istraživanja o raku i da su u stalnom su kontaktu sa predstavnicima SZO zbog informacija o kancerogenosti crvenog mesa. Kako su dodali, zasad ne postoje zvanične preporuke SZO po tom pitanju.
„Batut“: Godinama upozoravamo!
Dr Dragan Ilić, direktor Instituata za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, kaže za „Alo!“ da saopštenja SZO nije ništa novo.
- Mi na to godinama upozoravamo! Ukazujemo na činjenicu da dimljene mesne prerađevine, koje u sebi sadrže aditive, i roštilj mogu u sebi da sadrže štetene suspstance koje, udružene sa drugim faktorima rizika za rak, mogu da dovedu do pojave te bolesti. Te suspstance se nalaze na skali faktora rizika. Važno je da se uspostavi adekvatan nadzor nad procesom poroizvodnje mesa i prerađevina - objašnjava Ilić i dodaje da bi ono što dođe do potrošača trebalo da je prošlo lanac bezbednosti tokom pripreme.
Nutricionista: Može jednom nedeljno
- Naravno da meso, mesne prerađevine, slanina, paštete jesu štetene po zdravlje. A to je zbog načina gajenja životinja, pripreme i proizvodnje mesa i prerađevina od mesa. Polutrajni proizvodi kao što su kobasice, viršle i drugi sadrže razne dodatke - aditive i emulgatore. Meso kao meso nije toliko štetno, ako su životinje gajene na pravi način. Odavno sam počela da govorim i savetujem sve građane da bi trebalo da izbegavaju suhomesnate proizvode. Dva do tri puta nedeljno može da se jede po 120 grama crvenog mesa. Jaja su dobra zamena. Pozivam roditelje da rauzmisle kada deci daju paštetu da li im stvarno daju hranu ili nešto što će im ugroziti zdravlje - objašnjava nutricionista Branka Mirković.
Veterinar (Dr Miroslav Stojšić): Meso puno kancerogenih materija!
- Hrana koju stoka jede je prskana pesticidima i herbicidima. To ulazi u metabolizam životinja i nalazi se u mesu. Ukoliko im se dodaju hormoni rasta i antibiotici, te hemikalije takođe su u mleku i mesu. Posledica ishrane takvom hranom su prerani pubertet kod devojčica, zbog hormona, kao i rezistentnost bakterija na antibiotike. Čovek jede meso nekoliko hiljada godina. Ono mu nije izazivalo rak do momenta kada je u proizvodnju uvedena savremena tehnologija, hemija, aditivi, pesticidi i emulgatori. Potrošači mogu sami da prepoznaju kada su meso i prerađevine lošeg kvaliteta, a to je da pogledaju cenu - objašnjava veterinar dr Miroslav Stojšić i dodaje da se bore za promenu pravilnika o štetenim hemikalijama.
Profesor medicine: Nije opasno meso, već aditivi
- Meso je neophodna namirnica, a mora se jesti zbog belančevina i gvožđa, ali kada se peče na roštilju, onda to više nije meso, nego su to produkti sagorevanja uglja. Kada se proizvodi hrana za stotine hiljada ljudi, postoji druga logika od one kada neko proizvodi hranu za sebe iz svoje bašte. Kada se tovi stoka, njoj se daju i hormoni, što je uobičajen tretman, ali je važno koliko se dana pre klanja prestaje s tim i da li se svi toga pridržavaju. Aditive organizam prepoznaje kao strano telo i tako i reaguje. To strano telo može da izazove i velike probleme u genetskom materijalu, ćelijama i da izazove nagli rast ćelija, što je, u stvari, rak - objasnio je prof. dr Goran Belojević, higijenolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Bobićeva za prava kobaja
Ne stojmo ćutke! Odbranimo butke!
I književnica Mirjana Bobić Mojsilović žustro je ustala u odbranu šunke, kobaje, slanine...
- Pod izgovorom da nam čuvaju zdravlje i glave, zabraniće nam i slave!
- Kad udare na podvarak, biće kasno da se živi slobodno i slasno.
- SZO, ‘esu to oni što su nam uvalili milione vakcina? Oni što su imali kampanju o pandemijama koje ne postoje?
- To su sve globalističke varke - Stanimo uspravno i odbranimo čvarke!
- Posle ove kampanje protiv slanine, ostalo je još samo da nam jave da se svetlo gasi u deset uveče jer je štetno za zdravlje. #sejanjestraha
- Zlatiborac, pitaj Taru što diraju srpsku čvaru? Tara njemu odgovarak nepobediv naš je čvarak.
- Nasred svake ulice da pustimo mangulice?
- Ne stojmo ćutke! Odbranimo butke! J. Đ.
Bjelica: Ni omirisala slaninu, a imam rak!
Nakon što je svet ostao u šoku posle informacije Svetske zdravstvene organizacije da su slanina, kobasice i druge mesne prerađevine kancerogene, oglasila se i Isidora Bjelica, koja se leči od raka. Ona je na svom Tviter profilu navela šta misli o celoj ovoj priči. - Nisam jela ni kobasice ni slaninu, niti pušila cigarete ni pila alkohol. Tuga je ta koja je najkancerogenija, nje sam pak imala u galonima... - napisala je Isidora, jasno stavljajući do znanja šta misli o svemu tome.
Šampion Asmir Kolašinac
Ne odričem se mesa
Jedan od onih koji bi mogli da budu “pogođeni” ovakvim svrstavanjem crvenog mesa jeste i srpski bacač kugle Asmir Kolašinac. Evropski prvak iz Geteborga 2012. i uzdanica Srbije na Igrama u Riju, zbog prirode posla mora da unosi velike količine kalorija: - Neću menjati ništa u ishrani. Biće sve kao i do sada, uvek jedem sveže meso, ramstek i biftek. Crveno meso je energija. Za ručak se na mom stolu nalaze teleća čorba ili supa, crveno meso (teletina, govedina, junetina), najčešće prženo......
Glas naroda
Da li ćete jesti meso?
Ranka Ristić (53)
- Jedem svo meso, naročito svinjsko, i to krtinu. Da verujemo u sve što kažu, ne bismo danas postojali. Ipak se sada plašim. Ne znam da li ću prestati da jedem crveno meso, nijedno jelo ne mogu da spremim bez njega.
Dejana Radošević (46)
- Svinjsko, teleće i pileće meso je sastavni deo moje ishrane. Do sada nisam mislila da je kancerogeno, kad se, evo, ispostavilo da jeste. Ne plašim se da ću oboleti od raka i dalje ću ga kupovati.
Zorica Milenković (65)
- Jela sam meso dok nisam dobila šećer, trigliceride i holesterol. Sada uglavnom jedem povrće i ribu. Čim je SZO to ispitao, onda sigurno jeste kancerogeno. Paštetu i viršle deci nikada ne bih dala. Za sebe se ne plašim, ali se bojim zbog dece.
Josip Kopaček (51)
- Čvarci su mi omiljena poslastica. Mislim da nije kancerogeno, do sada su svašta tvrdili... Kao i za svinjsku mast što su pričali, da bi nakon 30 godina konstatovali da je zdravija nego ulje. Ako bih se svaki dan plašio, ne bi mi bilo života.
Matija Kopaček (51)
- Jedem meso i ne mislim da je kancerogeno. Samo plaše narod jer nekome tako odgovara. Šta očekuju, da sada počnemo da pasemo?! Nedavno sam operisan i zabranili su mi meso, a ja sam odmah pojeo bečku šniclu. Nedajbože da prestanm da ga jedem, pa tek bih tada oboleo. J. N.
Komentari (0)