Aleksa je imao potres mozga, nogu u gipsu, dijagnozu „posttraumatski sindrom“... jer ga je sedmoro vršnjaka zlostavljalo više od osam meseci pred očima osoblja škole, a četiri godine nakon njegove smrti, pojedinci koji su mogli, a nisu sprečili tragediju, čak su i napredovali!

 

Osam puta tukli Aleksu

Aleksu Jankovića (14) vršnjaci su tukli osam puta i stalno mu pretili, vređali ga i proganjali. Prve batine dobio je u septembru 2010. u školskom dvorištu, i to od N. T., koji će kasnije postati vođa bande koja će maltretirati Jankovića. Pretučen je i ispred ulaza u školu, zadobio je hematome po glavi, onda je dobio batine u školskom toaletu, pa čak i pred nastavnikom fizičkog, a onda opet u školskom dvorištu...

 - Neću zaćutati dok svi koji su mogli da pomognu mom Aleksi, a nisu, ne dobiju otkaze. Kajem se što sam verovala školi. Ubijali su ga svojim postupcima i ubili. Sada grizem za svoje dve ćerke, koje su mi ostale. Odmah hvatam za gušu i ne pitam... Izgubila sam dete - počinje za „Alo!“ Dragana Janković, Aleksina majka, koja je svoju potresnu ispovest iznela u utorak i pred kamerama TV „Prve“, u emisiji Tatjane Vojtehovski „Život priča“, ne želeći da ikada i jedan roditelj doživi ono što su ona i njen suprug.


Dragana i Bojan Janković obaveštavali su o zlostavljanju sina direktorku, školskog psihologa, razrednog starešinu i još nekoliko nastavnika, školskog policajca Ivicu Grujića... Oni su im obećavali da će sve biti u redu, ali, kako kaže Dragana, nikada ništa nisu preduzeli da spreče nasilje nad Aleksom i na sve načine su izbegavali da o tome obaveste policiju, objašnjavajući da se samo radi o dečjem nestašluku. Neutešna majka tvrdi da je dete izgubila njihovom krivicom i navodi da nikada u životu neće zaboraviti Aleksine reči kada ga je, nakon razgovora s nadležnima u školi, tešila da će sve biti u redu.


- Govorila sam mu: „Aleksa, sine, je l‘ vidiš da će sve biti u redu.“ On bi me pogledao, sklonio šiške s čela i rekao: „Aha, ne znaš ti kad odeš iz škole šta će meni biti“ - nastavlja priču Dragana dok pokušava da zaustavi suze koje joj naviru.
Nakon višemesečnog maltretiranja, Aleksa se povlačio u sebe, slabije jeo, plašio se za svoj život i život najmilijih.


- Kada bismo ostajali sami, tražio je po sto puta da zaključam stan. Ustajala sam noću da ga pokrivam, a on bi podizao ruke kako bi se zaštitio. Kada bih ga pitala zašto to radi, on bi mi govorio: „Mama, rekli su da će ubiti tatu, tebe silovati i zapaliti naša kola...“ Nije mogao da jede jer mu se hrana vraćala od bola u stomaku. Naterali smo ga da poseti neuropsihijatra kako bi mu on pomogao - priča neutešna majka.


Roditelji su, kako objašnjavaju, u oktobru 2010. čak podneli i prijavu protiv profesorke biologije Milene Cvetković jer je pred celim odeljenjem pitala Aleksu: „Čujem da si dobio batine?“


- On je samo klinuo glavom, a profesorka je dodala: „Ako, trebalo je još da te biju!“ Međutim, prijavu je škola odbacila, a iste godine u februaru profesorka je na žalbu četri devojčice na Aleksino ponašanje rekla: „Ignorišite ga, vidite da je budala... To sve ide iz porodice“ - ogorčeno priča majka.


Aleksa Janković ubio se u maju 2011. skokom s trećeg sprata zgrade. Sahranjen je s pilotskom kacigom jer je ceo život maštao da bude pilot. Godinu dana kasnije, Osnovna škola „Sreten Mladenović Mika“ i nekadašnja direktorka Suzana Popović Ickovski kažnjeni su novčanom kaznom od 50.000 dinara jer nisu preduzeli mere za sprečavanje višemesečnog i brutalnog vršnjačkog nasilja nad učenikom Aleksom Jankovićem.