I aktuelni tokovi na svetskom tržištu energenata upućuju na rastuću ulogu i značaj prirodnog gasa, dok procene rezervi prirodnog gasa ukazuju na količine dovoljne za narednih 100 godina. Usklađeni razvoj energije, ekonomije i ekologije prirodnom gasu daje prednost u odnosu na druga konvencionalna goriva. Zato se gas smatra energentom u ekspanziji, odnosno energentom 21. veka.

 

Zašto je gas korisniji

Neposrednom upotrebom prirodnog gasa u domaćinstvima se može zadovoljiti od 80 do 85 odsto energetskih potreba (grejanje prostorija, kuvanje, priprema tople vode). Upotrebom gasa u pojedinačnim ložištima za grejanje postiže se veća efikasnost nego upotrebom vrele vode iz toplana i kotlarnica. U poređenju sa centralnim toplovodnim sistemima, razvođenje prirodnog gasa distributivnom mrežom ima i drugih prednosti manje investicije, jer nije potrebna izgradnja toplana i kotlarnica, gasna mreža je jeftinija od vrelovodne, koja mora biti toplotno izolovana i mora imati toplotni vod. Upotreba prirodnog gasa, takođe, ima i prednost što se njime minimalno zagađuje okolina. Prirodni gas ne sadrži zagađivače, pa se njegovim sagorevanjem dobija samo ugljen-dioksid i vodena para.

U Srbiji se koristi prirodni gas druge grupe (postoje četiri grupe gasovitih goriva, a zemni gasovi iz prirodnih nalazišta, bogati metanom, spadaju u drugu grupu) iz Rusije (Sibira) i iz Banata. Prirodni gas se uvozi preko Mađarske, (ulaz kod Horgoša), a u toku je izgradnja priključka iz Bugarske.


Srbija ima dve interkonekcije sa drugim gasovodnim sistemima (po jednu ulaznu i izlaznu tačku), a to su gasovodi Mađarska-Srbija (Kiškundorožma) - ulazna tačka i Srbija - Bosna i Hercegovina (Zvornik) - izlazna tačka. Obe interkonekcije su deo transportnog sistema Javnog preduzeća „Srbijagas“.


Kako pokazuje izveštaj Agencije za energetiku, u 2014. godini ulazni neprekidni kapacitet na granici sa Mađarskom od 540.000 kubnih metara po času (13 miliona kubnih metara u danu) bio je prosečno iskorišćen 36,5 odsto. Treba pak imati u vidu i da je potrošnja prirodnog gasa sezonski izrazito neravnomerna i da je iskorišćenost kapaciteta znatno niža u letnjim mesecima.


Najveća dnevno preuzeta količina u transportni sistem na granici sa Mađarskom u toku 2014. je iznosila 10,61 miliona kubnih metara u danu, od kojih je 9,36 miliona kubnih metara po danu bilo za kupce u Srbiji, a 1,25 miliona za potrebe BiH.


Sa raspoloživim kapacitetom interkonektora za potrebe kupaca prirodnog gasa u Srbiji od 11 miliona kubnih metara po danu i stepenom iskorišćenja interkonektora od 90 odsto, moguć je godišnji uvoz od 3,6 milijardi kubnih metara, što je značajno više od prosečnog godišnjeg uvoza u periodu 2005-2014.

 

Vučić u „Gaspromu“: Duplirani kapaciteti

Banatskog dvora U Moskvi je juče potpisan sporazum sa „Gaspromom“ o dupliranju kapaciteta skladišta gasa u Banatskom dvoru, uz ocenu premijera Aleksandra Vučića da je to dodatni garant energetske stabilnosti i bezbednosti Srbije. Skladište u Banatskom dvoru će umesto dosadašnjih 460 miliona kubnih metara gasa moći da primi milijardu kubnih metara. Sporazum su, u prisustvu premijera Srbije Aleksandra Vučića, potpisali predsednik Upravnog odbora „Gasproma“ Aleksej Miler i generalni direktor „Srbijagasa“ Dušan Bajatović.

 

Povećavanje sigurnosti snabdevanja

U toku su pripreme za izgradnju interkonektora sa Bugarskom, na bazi Sporazuma o izgradnji gasovoda Niš-Dimitrovgrad-Sofija, koji će značajno doprineti povećanju sigurnosti snabdevanja. Sporazum je potpisan 2012. godine. Dužina ovog gasovoda bi trebalo da bude oko 150 kilometara, a kapacitet u prvoj fazi 1,8 milijardi kubnih metara godišnje.