Naime, kamata na štednju u dinarima znatno je veća od one u devizama, u pojedinim slučajevima čak i oko šest puta. Ipak, štediše svoje poverenje većinom poklanjaju stranim valutama, i to najviše evru. Tako je čak 91,5 odsto depozita u stranoj valuti upravo u evrima. S druge strane, samo 3,9 odsto štednih depozita je u domaćoj valuti. Prema podacima Narodne banke Srbije, na kraju septembra, dinarska štednja je iznosila 42 milijarde dinara, dok je devizna iznosila čak 8,6 milijardi evra.
Slabi sumnja štediša
Podaci Narodne banke Srbije (NBS) pokazuju da je u prvih devet meseci ove godine devizna štednja uvećana za oko 64,9 miliona evra, a dinarska za četiri milijarde dinara. Očito da nepoverenje štediša u dinar slabi, što potvrđuje i podatak da je dinarska štednja porasla 10,5 odsto od početka godine.
Osnovni razlog što se domaće štediše slabo opredeljuju za štednju u dinarima je psihološka barijera, ocenjuje ekonomista Ivan Nikolić, dodajući da za tim danas nema potrebe.
- Štednja u dinarima je svakako isplativija. Inflacija je niska i već se stabilizovala na tom niskom nivou, a i kurs je stabilan, te nema bojazni od nekih naglih promena. Takođe, štednja u dinarima se ne oporezuje, što nije slučaj sa štednjom u devizama. Imajući sve u vidu, nema dileme da su dinari bolja opcija za štednju - napominje Nikolić za “Alo!”.
Kako dodaje, ni u narednih godinu dana neće biti bitnijih promena na ovom polju.
- Mogu da garantujem da neće biti većih promena ni po pitanju inflacije ni kursa, te štediše ne treba da brinu u slučaju da oroče svoje dinare na period od godinu dana. Strah od štednje u dinarima je samo psihološka barijera zbog onoga što smo proživeli u prošlosti - ističe Nikolić.
Takođe, štediše ne smeju da izgube iz vida da su svi štedni ulozi građana zaštićeni do iznosa od 50.000 evra u dinarskoj protivvrednosti.
Inače, kao i prethodne godine, kamate na štednju neće se menjati tokom Nedelje štednje, te će kamata na štednju u dinarima iznositi oko sedam odsto, dok će kamata na štednju u evrima biti najviše oko 1,5 odsto na godišnjem nivou.
Mnogi još više veruju „slamaricama“
Oko 40 odsto građana Srbije mesečno štedi između 2.000 i 6.000 dinara, pri čemu bi im 10 odsto veći mesečni prihodi bili motiv za štednju, ali 37 odsto građana i dalje radije drži novac kod kuće ili u sefu, nego u banci, pokazalo je istraživanju koje je predstavila Erste banka. Ipak, u odnosu na prošlu godinu, broj onih koji novac drže u “slamaricama” smanjen je za osam odsto.
Brojke:
- 4.227 dinara mesečno u proseku štediše u Srbiji izdvajaju za depozite u bankama
- 37 odsto štediša mesečno izdvaja od 2.000 do 6.000 dinara za štednju
- oko 62 odsto ljudi bi novac stavilo u banku na štednju po viđenju
- oko 20 odsto ljudi bi novac držalo u „slamarici“
- oko 4 odsto ljudi bi, umesto štednje, novac ulagalo u hartije od vrednosti
Komentari (0)