Posmatrače mogu da prijave političke stranke, birači koji su predložili nezavisne liste, kao i strane i domaće nevladine organizacije. Ove godine, zahtevi za posmatranje mogli su se podnositi putem posebne aplikacije na stanicama hrvatske Državne izborne komisije, ali i pisanim putem.

Konačan broj posmatrača znaće se u naredna dva dana, ali stručnjaci ne očekuju da on premaši broj od 22.000 koliko ih je bilo na poslednjim predsedničkim izborima početkom godine.

Građani Hrvatske u nedelju će glasati na osmim po redu parlamenarnim izborima od samostalnosti Hrvatske.

Na izborima se bira 151 poslanik u Saboru na mandat od četiri godine. Hrvatska je podeljena na deset izbornih jedinica u kojima se bira po 14 poslanika, a tri poslanika bira dijaspora u posebnoj 11. izbornoj jedinici. Pripadnici nacionalnih manjina biraju ukupno osam poslanika, od kojih najmanje tri mesta pripadaju srpskoj nacionalnoj manjini. Manjine mogu da glasaju ili u 12. izbornoj jedinici ili po mestu prebivališta u nekoj od 10 preostalih jedinica za opšte liste.

Novina na ovim izborima je preferencijalno glasanje, što znači da će osim liste birači moći da zaokruže i svog kandidata s liste za koju su glasali.

Pravo glasa ima oko 3, 8 miliona birača koji će glasati na oko 7.000 biračkih mesta u zemlji, ali i u inostranstvu, najviše u BiH. U Sabor će ući stranka ili nezavisna lista koja osvoji najmanje pet odsto glasova. Državna izborna komisija (DIP) objavila je 166 lista za izbore, što je gotovo upola manje nego na prošlim izborima kada ih je bilo 313. Od ukupnog broja, 161 lista je stranačka, a samo pet nezavisnih.

Izborna kampanja trajaće do 6. novembra u ponoć, kada počinje izborna tišina, a prvi izborni rezultati očekuju se u nedelju posle 22.00 časa.

Poslednja istraživanja javnog mnenja pokazuju da se vodi "mrtva trka" između vladajuće koalicije levog centra "Hrvatska raste" na čelu sa Socijaldemokratskom partijom premijera Zorana Milanovića i opozicione desne "Domoljubne koalicije" koju predvodi Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) Tomislava Karamarka. U maloj prednosti je, ipak, HDZ.

Prema rezultatima anketa, novu vladu sastaviće ona opcija koja bude uspešnija u postizbornim koalicijima.

U dosadašnjoj kampanji dominiraju ideološke i teme iz ratne prošlosti, a ključne stranke HDZ i SDP utrkuju se u dokazivanju ko je veći domoljub. Izostali su odgovori na konretna pitanja i probleme koji tište građane, posebno ekonomska.