Istraga protiv Elfete Veseli vodi se u Posebnom odeljenju za ratne zločine, a osumnjičena je da je u julu 1992. godine u svojstvu pripadnika takozvane Armije BiH u mestu Kamenica u opštini Zvornik počinila svirepo ubistvo nožem dvanaestogodišnjeg dečaka srpske nacionalnosti.

Istovremeno, Tužilaštvo BiH provodi intenzivne aktivnosti na prikupljanju dokaza radi otkrivanja i procesuiranja drugih osoba koje imaju komandnu odgovornost u okviru zločina za koji se tereti osumnjičena.

Iz Tužilaštva BiH saopšteno je da se tokom istrage u saradnji sa policijskim i bezbednosnim agencijama u BiH i inostranstvu, došlo do saznanja da se osumnjičena nalazi na području Nojšatela u Švajcarskoj.

S obzirom da se u ovom predmetu svi svedoci, dokazi i oštećeni nalaze na području BiH, postupajući tužilac uputio je prema Ministarstvu pravde BiH predlog za podnošenje molbe za izručenje.

 

Tužilaštvo BiH uputilo je izraze zahvalnosti pravosudnim i bezbednosnim institucijama Švajcarske na dosadašnjoj saradnji i apelovalo na ove institucije da se osumnjičena u što kraćem roku izruči pravosuđu BiH i na taj način pomogne borba protiv nekažnjenosti ratnih zločina.

O Albanki Elfeti Veseli pisali su svi mediji. Poznata je pod nadimkom Hosovka, rodom je iz Uroševca na Kosovu, a do rata je navodno bila nastanjena u Vlasenici.

Ona, prema nekim izveštajima živi u Švajcarskoj kod svog brata Muhameda Veselija.

 

Živela je u istom selu sa Stojanovićima, poznavala je Slobodana, naravno. Imala je tog dana pune 32 godine, ali i morbidnu potrebu da ritualnim iživljavanjem nad 11-godišnjim komšijom utoli mržnju. Dokazujući se pred ostalim pripadnicima armije BiH.

Zverski ga je mučila pred svima! Svukla je sa njega odeću i obuću, i uzela nož…

Kada su godinu dana kasnije iz zemlje izvadili Slobodanovo beživotno telo, prizor je bio užasan… Stomak mu je bio rasečen u obliku kvadrata, videli su se unutrašnji organi… Rasekotine po glavi… Noge polomljene…
Žena-monstrum tek na kraju je pucala iz neposredne blizine pravo u slepoočnicu: metak je prošao levu čeonu kost i izašao kroz desnu. Njegova najveća greška bila je to što se vratio po svog psa koga su u naletu panike zaboravili prilikom bekstva iz sopstvene kuće. Utrčao je pravo u ruke onima koji su i po Donjoj Kamenici ubijali i uništavali sve pred sobom.