Jedna od njih je i baka Mara (69), koja je u potresnoj ispovesti za “Alo!” pokušala da dočara s kakvim će strahom i njeni saputnici tog dana poći da obiđu večne kuće svojih najmilijih jer se prethodnih godina, kada su krstove i spomenike zaticali polomljene i uništene, dešavalo da tumaraju po groblju i grobove traže po sećanjima. A u putu su ih kamenovani...

 

Albanci šutirali srpskog dečaka!

U blizini škole u Kosovskoj Kamenici grupa albanskih srednjoškolaca u sredu je fizički napala učenika Vukašina Nikolića. On je ispričao da su ga po povratku s velikog odmora šestorica Albanaca presrela i najpre vređala, a onda i šutirala. - Uhvatili su me za vrat i zatim šutnuli. Govorili su mi nešto u vezi s fudbalskom utakmicom Albanija-Srbija - ispričao je dečak. Zbog incidenta nekoliko roditelja srpskih đaka taj dan je provelo u školskom dvorištu.

 - Tamo mi je sahranjen sin. Moj jedinac. Mi iz severnog dela Mitrovice na groblje u južnom delu idemo samo kada su Zadušnice, ne možemo kada nam duša ište. Spremam se za subotu, a strepim... - počinje priču baka Mara. Kako kaže, strepi jer je opet došlo “vražje vreme”.


- Prošle godine je bilo u redu, koliko može biti u redu kad se s pratnjom policije obilazi groblje, ali, osim što su grobovi bili zarasli u visoku travu, nije bilo toliko oskrnavljenih. Ali pre nekolko godina ono što nas je sačekalo kada smo došli do kapije groblja ne može se opisati rečima. I ta kapija bila je polomljena. A unutra nije se mogao videti spomenik ili krst koji nije bio polomljen, oskrnavljen i bačen - priča ona. Kako kaže, lelek očajne rodbine koji se tada prolomio grobljem nikada neće zaboraviti, kao ni polomljenu sliku na spomeniku sina.


- To se ureže u sećanje i ne bledi, a bol tek... Kao da su ti bezdušnici gađali pravo na mesto gde je bila njegova slika. Ona se skroz slomila i levi deo nadgrobnog spomenika. Nikada mi neće biti jasno kako neko može da uradi nešto toliko monstruozno, kako da digne ruku na nečiju svetinju - pita se naša sagovornica. Ona strahuje da bi taj isti prizor mogao da ih sačeka i u subotu.


- Ovde nikad nije lako, ali sada se situacija posebno zategla, pokrenuta su važna politička pitanja, svi su napeti. Malo, malo, pa Albanci naprave nešto, napadnu neko dete, preplaše starije ljude, kamenicama gađaju crkve, zato se bojim da će opet i na grobove udariti ili da su već udarili, a da mi i ne znamo. Ne dao bog da opet zateknem polomljen grob sina...


Objašnjava da su zbog stravične situacije s uništavanjem humki mnogi Srbi iz severnog dela odlučili da premeste grobove svojih najmilijih.
- Na pravoslavnom groblju u južnom delu Mitrovice Srbi su se sahranjivali do izbijanja ratnih sukoba 1999, a od tada se sahranjuju na seoskom groblju u Rudaru, kod Zvečana. Mnogi su nakon što su zatekli polomljene i uništene grobove poslednjih godina svoje najmilije premestili. I sama sam često pomišljala da to uradim, ali nikad ne skupih hrabrosti - plačnim glasom završava ona.


Baka Mara je samo jedna od žrtva albanske surovosti, a koliko još ima Srba kojima su Albanci udarili na ono najsvetije, najbolje svedoči podatak da je od juna 1999. do danas uništeno ili oštećeno skoro 5.300 nadgrobnih spomenika na 256 pravoslavnih grobalja, a na više od 50 njih ne postoji nijedan čitav spomenik.

 

Muslimansko netaknuto

Muslimansko groblje koje se nalazi u severnom, srpskom delu grada Albanci i svi ostali pripadnici muslimanske konfesije posećuju bez pratnje KPS-a, potpuno bezbedno i u svako doba. Ono nikada nije bilo meta uništavanja i skrnavljenja.