Kada je car čuo da je solunski zapovednik hrišćanin, naredio je da ga bace u tamnicu, gde je mučen i pogubljen.
Mitrovdan je stajaći praznik, što znači da se uvek slavi 8. novembra, obeležen je crvenim slovom u crkvenom kalendaru i na šestom je mestu liste najvećih srpskih slava.

Ukoliko padne u mrsni dan, sprema se mrsna trpeza, a ako padne u posni dan (sreda, petak), sprema se posna.
Ovaj dan je legendaran jer su se hajduci tada rastajali da bi negde prezimili zimu i ponovo se sastajali na Đurđevdan naredne godine. Zato se kaže: „Mitrovdanak - hajdučki rastanak, Đurđevdanak - hajdučki sastanak.“

Veruje se da uoči Mitrovdana valja da je svako kod svoje kuće jer ko ne bude, preko cele godine će noćiti po tuđim kućama. Na Mitrovdan mora da bude gotova kuća koju je domaćin pogodio sa zidarima pre Đurđevdana. Običaj je da se do Mitrovdana jede sveže spremljeno meso, a od Mitrovdana do Đurđevdana meso koje se suši tokom jeseni.

Običaj je kod našeg naroda da se na Mitrovdan otpuštaju sluge kojima je istekao ugovor i iznajmljuju novi. Žene na ovaj dan ne diraju češalj, vreteno niti makaze. Veruje se da ako bude mraza ili snega, takva će biti cela zima.

Ako bude oblačno, biće topla zima, bude li vedro, biće oštra. Ko hoće da mu crni luk zimi ne proklija, neka ga uoči Mitrovdana stavi na toplo mesto, pa se neće pokvariti ma kolika toplota bila. Gradovi Sremska Mitrovica i Kosovska Mitrovica dobili su naziv po ovom svecu.