"Iako mnogi kažu da je najkraća, ovo je u stvari bila najduža predizborna kampanja, koja je praktično počela dolaskom (Tomislava)Karamarka na čelo HDZ-a. Ona je imala za cilj obnavljanje te stranke i njenog političkog uticaja i profilisanje crkveno-konzervativne politike u Hrvatskoj, nasuprot liberalnoj, gradjanskoj, levoj politici koja je bila na vlasti", rekao je Pupuvac za "Politiku", dan uoči izbora u Hrvatskoj.

Na ovim izborima, navodi beogradski list na svom internet portalu, SDS S će se naći na mukama koju od dve velike koalicije, u kojima ima i ustaški nastrojenih članica, da podrži za formiranje vlade.

Pupovac je rekao i da je prva značajnija stvar koju je Karamarko rekao posle pobede na stranačkim izborima da "nikad više neće biti sramotne i ponižavajuće koalicije s SDS S-om", što je, kako ocenjuje, utrlo put jednoj vrsti antimanjinskog i antisrpskog političkog stanja u Hrvatskoj koje je najviše kulminiralo antićiriličnom kampanjom.

"To je u velikoj meri odredilo naše medjusobne odnose i do dana današnjeg utiče na činjenicu da značajnije komunikacije izmedju predstavnika HDZ-a i SDS S-a nema", rekao je Pupovac.

Na pitanje da li bi, ipak, ukoliko budu pozvani, i posle svega ušli u vladajući blok s HDZ-om, Pupovac je odgovorio da je SDP "prešao taj rubikon", ušavši u koaliciju s jednom srpskom strankom, što je u Hrvatskoj bilo nezamislivo u poslednjih 25 godina.

"Što se tiče HDZ-a, oni nisu računali da ćemo im trebati. Računali su da će formirati vlast s takvom većinom da neće imati potrebe za stvaranjem koalicija van sopstvene predizborne koalicije. A trebaćemo im. Mi smo stranka koja deli gradjanske i leve političke vrednosti, ali naravno može se dogoditi da zbog političke stabilnosti u zemlji i interesa srpske zajednice SDS S razmatra i druge koalicijske mogućnosti", dodao je Pupovac.

Upitan da li to znači da bi SDS S u koaliciju s HDZ-om, Pupovac je odgovorio da nije to rekao, ali da je otvoreno pitanje kako se sve može saradjivati, jer se ne zna kakav će biti ishod izbora.

"Razmišljamo o različitim varijantama. Postoji jedna koja bi bila najjednostavnija", poručio je Pupovac za "Politiku".

Najneizvesniji izbori do sada!

U Hrvatskoj će danas biti održani parlamentarni izbori koji su u javnosti ocenjeni kao najneizvesniji do sada, jer je među vodećim strankama minimalna razlika. Oko 3, 8 miliona birača odlučivaće o tome hoće li vladu ponovo sastaviti koalicija na čelu sa Socijaldemokratskom partijom (SDP) premijera Zorana Milanovića ili će, posle četiri godine vlasti levog centra, zemlja krenuti udesno predvođena Hrvatskom demokratskom zajednicom (HDZ) Tomislava Karamarka. Za ulazak u parlament boriće se 166 lista na kojima je više od 2.300 kandidata.

Među listama je 161 stranačka i pet nezavisnih. Bira se 151 poslanik u Saboru na mandat od četiri godine. Po 14 poslanika bira se u deset izbornih jedinica, a tri poslanika bira dijaspora u posebnoj 11. izbornoj jedinici. Pripadnici nacionalnih manjina biraju ukupno osam poslanika, od kojih najmanje tri mesta pripadaju srpskoj nacionalnoj manjini. Manjine mogu da glasaju ili u 12. izbornoj jedinici, ili po mestu prebivališta u nekoj od deset izbornih jedinica za opšte liste. Novina na ovim izborima je preferencijalno glasanje, što znači da će osim liste birači moći da zaokruže i svog kandidata s liste za koju su glasali. Kandidat koji osvoji više od deset odsto glasova birača ima prednost za ulazak u parlament bez obzira na to koji je na listi.