Božji dar mi je promenio život

Skroman i požrtvovan, Gero radi sve poslove koji mu padnu pod ruku kako bi sinu kupio lekove. On cepa drva za novac, čisti bunare i septičke jame, vozi taksi i gaji živinu, međutim, ono što je u teškoj borbi za izlečenje sina otkrio, jeste talenat za slikanje ikona, koji mu je promenio život.
Naime, njegov sin Predrag (21) oboleo je od teškog oblika autoimune bolesti lupus, što je njega i njegovu porodicu dovelo do nemaštine.

- Pre pet godina, moj sin se razboleo. Konstatovan mu je najteži oblik retke bolesti lupus, a lečenje je zahtevalo medikamente koje nismo mogli da priuštimo od svojih skromnih primanja. Vremenom smo ostali bez ičega, sve smo dali na lečenje i lekove, pa se neretko dešavalo da budemo gladni. Pomoć nisam dobio nikada ni od koga, a kada sam je tražio od opštine, dali su mi 12.000 dinara i 5.000 socijalne pomoći. Plačući sam uzeo jer nisam imao da kupim lek i zarekao se da više nikada neću tražiti milostinju - kaže vidno potresen Milovan i dodaje da mu je sin sada dobro, ali da i dalje živi u strahu da se bolest ne vrati.

Dok se borio sa podmuklom bolešću, koja je napala njegovo dete, i sve većim finansijskim problemima, skrhani Gero je u svojoj nemoći došao na ideju da naslika ikonu. Milovan smatra da je ikonopisanje dar od Boga s obzirom na to da do tada nikada nije crtao.

- Kada je bolest uzela maha, nemaština je u kući bila sve veća i nisam znao šta da radim. Dok sam plakao i razmišljao kako da pomognem sinu, seo sam u svoju foteljicu i u jednom trenu sam uzeo lemilicu za kablove. Na dasci za meso koju nisam ni ošmirglao, nego samo očistio od prljavštine, nacrtao sam ikonu Nektarija Eginskog, pirografskom tehnikom, za koju do tada nisam znao da postoji. Od tog dana mi je sve u kući krenulo nabolje. Počevši od Predragovog zdravlja, pa sve do danas - govori Milovan.

- Crtajući ikone, došao sam do produhovljenja tela i razuma, a ikone su se same nizale. Svakoga dana crtam sve što ljudski um zamisli, ali mi je u duši ikonopisanje. Događalo se da, kada ikona stigne u nečiji dom, dođe do poboljšanja zdravlja, mira u kući i napretka. Ljudi su mi se zahvaljivali, častili, blagosiljali, a ja i dalje tvrdim da ništa ne činim, osim što uzmem parče drveta i nacrtam ikonu - skroman je Gero, koji kaže da u svaku ikonu utka pozitivne misli i nadu da će doneti dobra tom domu.

Milovan kaže da je život njegove porodice sada znatno bolji iako i dalje imaju finansijske probleme i velike dugove. Ikone su mu najveći izvor prihoda, koje nesebično i poklanja kada oseti potrebu za tim. Nada se sinovljevom potpunom ozdravljenju i mirnom životu.

- Gazda me pritiska za tri kirije koje kasnim, imam dug za struju i za vodu, ali ću i to uz Božju pomoć rešiti svojim radom. Imam nekoliko želja - da pronađem lek za sina i da ćerku udam i postanem deda - kaže hrabri otac.