Ovog je puta zasijao komentarišući učinak naše borbe u Unesku, izjavivši, doslovno: „Kada bi meni dao da čuvam džamiju, ja bih rekao: ‘Izvinite, ajde neka je čuva onaj ko je nju gradio, ko se u njoj moli, nemojte da se silom mešam u nešto što ne znam!‘“ Možda i sasvim legitiman stav da je, rekoh, u pitanju prostodušni seljak s brda, lišen interseovanja za bilo šta što se ne međaši s njegovim imanjem, ali kad to kaže predsednik republike, zvuči, u najmanju ruku - ko da je malčice duže degustirao novopečenu rakiju!


Gospodine Nikoliću, ako Vas trust savetnika nije obavestio, i ovaj, centralni deo Srbije, pun je džamija! Čuli ste za Novi Pazar, Sjenicu, Tutin, Preševo, Bujanovac, Medveđu… Tamo mahom živi muslimanski živalj koji je takođe glasao za Vas i čiji ste Vi, verovali ili ne, predsednik jednako koliko i pravoslavcima, katolicima, Jehovinim svedocima, ateistima… Dakle, ako niste kadri da čuvate njihove bogomolje, niste kadri ni naše da branite, jer osnov vere jeste ljubav prema svojem kako bi se poštovalo i branilo tuđe! U suprotnom, zaludu nama pobeda u Unesku, jer ništa ne znače naše zavetne bogomolje ako nas nisu naučile da jedna vera ne potire drugu, a suština pravoslavlja jeste upravo to! Vaša izjava bi priličila Tačiju, Haradinaju i ostalim bezbožnicima koji su satirali naše bogomolje, ali Vama, kao predsedniku države, predsedniku svih njenih građana - nikako!