Posle pisanja „Alo!“ da je Potežica umešan u sumnjive poslove trgovine vizama za libijske državljane, ali i u otmicu dvoje službenika naše ambasade u Libiji, ambasador je reagovao bizarnim dopisom koji je otkrio još jednu skandaloznu praksu u našem diplomatsko-konzularnom predstavništvu u Tripoliju.

 

Ambasador nosio plate?

Ambasador je u pismu pomenuo i da se među Srbima u Libiji pojavila priča da su Slađana Stanković i Jovica Stepić, za kojima se još traga, nosili kofere pune novca. Kako „Alo!“ saznaje, novac koji je u trenutku otmice bio kod dvoje službenika bio je namenjen za plate zaposlenih u našoj ambasadi.

Naime, Ambasada Srbije u Libiji nema sopstveni mejl server, već oficijelna korespodencija ide preko popularnog „jahu“ servera, što je problematično s više aspekata, a najviše s aspekta bezbednosti komunikacije. I naš sagovornik Danilo Cvjetićanin, stručnjak za bezbednost na internetu, ne krije da je šokiran zbog toga što jedna takva institucija nema interni mejl server.


- Prvi put čujem da postoji neka takva ustanova ili institucija koja koristi „jahu“ za zvaničnu elektronsku komunikaciju. Nikako to ne bih preporučio jer je uvek bolje da imate sopstveni server, koji onda možete sami da konfigurišete i štitite. Postoji administrator i praktično sami upravljate serverom. U tom slučaju se zna ko sve može da mu pristupi. Možda neko i ne voli da je takav pristup, pa se opredeljuje za „jahu“ ili neki drugi server. Ipak, u oba slučaja postoji opasnost po bezbednost - objašnjava nam Cvjetićanin.


Pismo koje je svojeručno potpisao Potežica stiglo je s mejl adrese koja se i navodi na zvaničnom sajtu ambasade („serbianembassy_tripoli@yahoo.com“), ali i s privatnog mejla nekoga ko ima isto prezime kao ambasador i koristi „hotmejl“ adresu (ime poznato redakciji). Ono sadrži i memorandum Ambasade Srbije, njen pečat, broj pod kojim je pismo zavedeno, kao i imena primalaca. Iz MSP-a juče nismo dobili objašnjenje zašto ambasada u Libiji koristi „jahu“ za svoju zvaničnu elektronsku komunikaciju.

 

Još devet ambasada nema server

Zanimljivo je da ovakva praksa elektronskog komuniciranja preko javnih mejl servera postoji u još devet naših ambasada. Prema podacima sa internet prezentacije MSP-a, „jahu“ koriste naše ambasade u Iraku, Koreji i Saudijskoj Arabiji, „džimejl“ preferiraju u Kongu, Kuvajtu, Nigeriji, Turskoj i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, a naš ambasador u Indiji najviše veruje „hotmejlu“.