Ovo su samo neki od komentara koji su mogli da se čuju među posetiocima prvog takmičarskog meča košarkašice Nataše Kovačević, nakon teške saobraćajne nesreće koja ju je zadesila 2013. u Mađarskoj. Činjenica je da je Nataša uradila ono što bi malo kome i palo na pamet - vratila se profesionalnom sportu posle amputacije dela leve noge. Zanimljivo je da Natašu protivnice iz niškog Studenta nisu štedele, pritiskale su je u napadu, gurale od koša i time učinile ispravnu stvar - gledale su je kao svakog drugog rivala.


Košarkašica Zvezde, koja je trčala pomoću sportske proteze, izborila se za ravnopravan tretman sa ostalim devojkama i nije dozvolila da je neko zbog invaliditeta sažaljeva ili da joj popušta. Isključivo svojim stavom, voljom i pozitivnom energijom Nataša se ponovo izborila za status prvotimca. Ne osvrće se ni na to da je već sada mogla da bude učesnica Evrolige ili košarkašica neke američke WNBA ekipe. To ne znači da neko ima pravo da joj oduzme nadu da će se ponovo naći na velikoj međunarodnoj sceni.


Da se fokusirala samo na povratak sportu, Natašin uspeh bi već bio zadivljujuć. Ali šta reći još i na to da naša košarkaška heroina paralelno završava dva fakulteta u roku i vodi humanitarnu fondaciju? Zato rezultati i njen život više ne bi trebalo da spadaju u kategoriju nemogućeg i nerealnog. Ne, jer u našoj blizini živi devojka čiju bi ideju trebalo svi da usvojimo i da sebi, u najtežim trenucima, kažemo: „Ma sve je moguće ako ja to stvarno želim.“
Nataša, hvala ti što postojiš!