Direktor Vojnobezbednosne agencije Petar Cvetković ističe da postoji opasnost infiltracije ekstremista među migrante, navodeći da postoje podaci da je nekoliko takvih ljudi već prošlo kroz Srbiju, ali da im Srbija nije bila cilj.

On je u intervjuu "Nedeljniku" rekao i da je sa prostora Srbije, bez Kosova i Metohije evidentirano oko 40 do 50 osoba koja su otišle u Irak i Siriju, a sa Kosova i Metohije oko 500.

Cvetković je naveo da migrantska kriza predstavlja rizik, kao i da je za sada preko Srbije prešlo više od 350.000 registrovanih lica. On je dodao i da je manje od 1.000 osoba izrazilo želju da ostane u Srbiji, da se ne zna ni da li su to učinili, ali da je sa bezbednosnog aspekta problem što nema tačnog uvida u njihov identitet.

"Pojave se u Preševu i nemaju nikakva dokumenta. Samo manji broj ima regularna dokumenta. Od svih koji nemaju dokumenta uzima se otisak prsta, ali nemate s čim da uporedite, pošto ne znate da li je izbeglica iz Turske ili je ubačeni ratnik iz Sirije koji pokušava da se ubaci na teritoriju Zapadne Evrope”, ukazao je on dodajući da je na jugu Srbije formirano koordinaciono telo za praćenje izbeglica u kojem učestvuje i VBA.

"Ono što je zapaženo jeste da su ti ljudi više od dve godine boravili na teritoriji Turske u izbegličkim kampovima. Nama nije poznato da li je neko u Turskoj našao za shodno da napravi selekciju ili popis među izbeglicama. Kada bi postojala ta evidencija, onda bismo danas mogli lako da utvrdimo da li je neko izbeglica ili ne. Zato postoji opasnost infiltracije ekstremista među migrante. Imamo podatke da je nekoliko takvih ljudi već prošlo kroz Srbiju. Oni, na sreću, nisu iskazivali interesovanje za Srbiju, niti im je Srbija bila cilj“, podvukao je Cvetković.

On je uveren da će doći do porasta broja izbeglica, navodeći da sve službe u regionu imaju takvu procenu.

Smanjeni priliv izbeglica poslednjih dana je, prema njegovim rečima, posledica štrajka radnika na trajektima u Grčkoj, koji sada ponovo rade, zbog čega se očekuje novi talas.

“Između četiri i pet miliona izbeglica bilo je na teritoriji Turske od početka rata u Siriji. Realno, u Turskoj ih je još oko dva-tri miliona i verovatno će u nekom trenutku i oni krenuti ka Evropi. Kada je krenuo taj talas, uočeno je da su to bili ljudi ratno i vojno sposobni, muškarci od 20 do 50 godina. To su bile glave porodica koje su otišle u Evropu da nađu posao i stan i da tek nakon toga povlače najbliže za sobom. Migranti koji sada prolaze kroz Srbiju tačno znaju gde treba da idu, imaju svoj cilj“, podvukao je Cvetković.

Upitan koliko je stranih službi prisutno u Srbiji on je rekao da postoje dva aspekta.

STRANCI VRBUJU NAŠE GRAĐANE ZA AGENTE

„Prvi je regularni - da sve ozbiljne službe u svojim ambasadama u Beogradu imaju svoje predstavnike. Drugi je tajni aspekt, gde rad tih predstavnika stranih službi izlazi iz legalnih okvira. Ali strane službe ne koriste samo svoje agente na terenu, nego sve više koriste naše građane. Ekonomska situacija u Srbiji je vrlo pogodna za vrbovanje, što odgovara stranim službama. Za strane službe par stotina ili hiljada evra ne predstavlja nikakav trošak. I naši građani su im jeftiniji nego da imaju svog agenta na terenu. I ekonomski, i politički, i bezbednosno im je isplativije“, objasnio je Cvetković.

KO PRETI VUČIĆU

Upitan o pretnjama koje se upućuju premijeru Aleksandru Vučiću, on je objasnio da u principu, o aktuelnom angažovanju Agencije ne govori u javnosti, ali i da nije tajna da kontraobaveštajnu zaštitu predsednika Vlade vrši Vojnobezbednosna agencija u saradnji sa drugim službama u Republici Srbiji, a njegovo fizičko obezbeđenje Vojna policija, odnosno Specijalna jedinica "Kobre".
„A pretnje prema premijeru su permanentne od prvog dana njegovog dolaska na čelo vlade. Imate situacije od, uslovno rečeno, marginalnih likova koji žele da dođu u žižu javnosti i šalju preteća pisma premijeru - do ozbiljnih pretnji. Potezi koje premijer vuče sigurno se ne sviđaju nekima, tako da postoji realna opasnost njegovog fizičkog ugrožavanja, ali Vojska i VBA čine sve da ga zaštite“, naglasio je on.

PRISLUŠKIVANJA

U vezi prisluškivanja Cvetković je naglasio da VBA isključivo radi po zakonu uz nalog tužioca.

„Postoje tri vrste kontrole primene tajnih mera nadzora - u koje spada "prisluškivanje", zakonodavna, izvršna i unutrašnja u Ministarstvu odbrane. Svi oni su u više navrata u protekle dve godine, što samoinicijativno, ili na predlog nekih drugih institucija vršili kontrolu rada VBA, i utvrdili da nikada nismo kršili zakon u kontrolisanom periodu", rekao je Cvetković.

On je međutim dodao da su uređaji za prisluškivanje danas prilično jeftini i da ne postoji nikakvo zakonsko ograničenje o uvozu tih uređaja. "Da li vi verujete kao građanin ove zemlje da nijedan novokomponovani biznismen, novokomponovani kriminalac, kompanija za obezbeđenje ili konsultantska kuća nema takve uređaje? Ne da prisluškuje vojsku ili nekog iz državnog vrha, nego jednostavno da špijunira neku firmu ili klijenta. Da li verujete da takvih nema u Srbiji?“, upitao je on.

Cvetković je, upitan da li strane službe prisluškuju naš državni vrh, rekao da to ne čine iz Srbije.
“Pa ako prisluškuju jednu Angelu Merkel, zašto onda ne bi prisluškivali vas ili mene...Nedozvoljenog prisluškivanja ima, ali nažalost naše tehničke mogućnosti nisu takve da možemo adekvatno da se suprotstavimo, ali možemo da otkrijemo odakle, s koje pozicije, možda i ko to radi, ali ne možemo da ga sprečimo. Možemo da edukujemo naše ljude da vode računa kako da se ponašaju u komunikaciji sa drugima, i gde da razgovaraju o važnim pitanjima”, podvukao je on.

Problem VBA je, kako je naveo, da zadrži dobre stručnjake u agenciji, jer svaki vrhunski stručnjak iz Ministarstva odbrane pa i agencije biće znatno bolje plaćen u privatnim kompanijama, bankama i sličnim institucijama u privatnom sektoru.
Drugi vid problema, prema njegovim rečima, je zakonska regulativa, pošto je 2008, kada je donošen set zakona o službama bezbednosti, ideja vodilja bila zaštita ljudskih prava, te naglasio da VBA nema ništa protiv zaštite ljudskih prava, ali da najviše ljudsko pravo treba da bude bezbednost života.

NEKI NOVINARI RADE ZA SLUŽBU

Komentarišući spekulacije da službe imaju saradnike u medijima, on je rekao da svakako u medijima ima saradnika službi.
„I to ne samo VBA, nego svih službi. Ta saradnja sa službama ne treba da se shvata pežorativno. Novinarska profesija nam je veoma interesantna. To je osposobljena profesija koja zna šta treba da vidi, šta treba da čuje. I zato novinari treba da budu u funkciji zaštite države. A to da li će neko da dostavlja lažne podatke ko je s kim spavao, ko se napio na splavu, to nema veze sa službom. A za čiju službu treba da rade svi građani Srbije ako ne rade za službu svoje zemlje?”, zaključio je Cvetković.