Upravo mi je to možda i strašnije od onih jezivih scena pokrivenih tela širom nekadašnjeg Grada svetlosti, ljubavi i mira - činjenica da neki seire nad subinom ljudi koje su bezumnici zaustavili u mirnom koraku svakodnevice...

Stradali su nevini, kao što obično i biva, i tu nema mesta ni prizvuku nekakvog zadovoljstva, a kamoli likovanja! Evropa kakvu poznajemo više ne postoji, nažalost! Sa svim svojim manama bila je do preksinoć bastion slobodumlja i mira, i u času se premetnula u bojište koje će se, nažalost, samo širiti, uzimajući svoj bezumni danak u krvi! Nije više pitanje da li se ta i takva Evropa ogrešila o nas, ili o one koji smatraju da imaju pravo da sami namiruju nekakve dugove u krvi - svi smo meta, svi smo danas, sutra i doveka Francuzi, jer Srbija barem zna šta znači nevina žrtva!

Ne smemo, Evropa ne sme dozvoliti strahu da pobedi, jer to jeste veći plen bezumnika od broja žrtava, nadajući se da ćemo živote provesti gledajući preko ramena i osvrćući se vazda za sobom! Nije to učinjeno u slavu islama, već mržnje, gadosti koju pokušavaju da podmetnu ko veru, ne verujući ni u šta osim u zlo! Neću da mi deca odrastaju u strahu, ali ponajviše ne želim da mi odrastaju u uverenju da je zlo samo posledica, da ima svrhu i suštinu, da je Pariz s pravom obavijen crninom!

Svi smo Francuzi i svi smo žrtve, u suprotnom, ništa drugačiji od monstruma za kojima je krv tekla u potocima. To što su nam ruke prazne ne znači da su čiste - nije đavo došao po svoje, kako neki sramno tvrde, već đavoli pokušavaju od Evrope da naprave pakao! Ne damo - no pasaran!!!