Novi program i mišići za Srbiju!

- Izgleda mi da i dalje, posle svih tih naših deset godina, ne postoji niko drugi da na vreme otvoreno govori o problemima i prvi nudi rešenja, bez obzira na to da li su odgovori popularni ili nepoželjni. Za deset godina nismo nijedno slovo promenili u svojoj politici, društvo se prilagođavalo onome o čemu govorimo, brzinom kojom je umelo i moglo, s obzirom na to da su mu u tome apsolutno kontrirali političari koji žive od demagogije, populizma i šupljih priča. Kada pogledate sve lokalne i globalne izazove koji stoje pred Srbijom, shvatite da je

danas više nego ikad potrebna stranka poput LDP-a, neko ko se ne plaši istine i posla koji, nažalost, niko drugi osim nas još uvek ne želi da radi.

Na 10. rođendanu LDP-a bio je i Boris Tadić. Reklo bi se zasluženo, jer da nije bilo njega, možda ne bi bilo ni LDP-a. Jeste li mu danas zahvalni zbog toga?

- Ne, bilo bi bolje da smo pre deset godina mogli da radimo zajedno.

A kada i zbog čega ste mu oprostili što vas je izbacio iz stranke?

- Oproste nek dele crkve. Mislim da pred nama stoje izazovi koji nas obavezuju da u prvi plan stavimo interese društva, a ne razlike iz prošlosti. Čini mi se da za tim postoji velika potreba u društvu. Jasno je da taj posao ne može da uradi jedan čovek ili jedna stranka.

Priča se da savez sa Tadićem pravite kako biste prešli cenzus?

- Bolje da i vaše i svoje vreme potrošimo na nešto pametnije. U najkraćem, kada se bavite politikom na način na koji to činimo mi, morate biti spremni na spletke, intrige, zluradost, vređanje. Ta vrsta komentara nije najgore za šta su me optuživali, lako ću izneti taj teret.

Svakako mislim da bi bolje kada bi ljudi slušali mene umesto njih i kada bi me cenili po onom što govorim i radim, a ne po onome što drugi govore i rade meni.

Legalizacija istopolnih brakova, ulazak u NATO, šta još? Oko čega ste se sve usaglasili Tadić i vi?

- To su stavovi koji nas izdvajaju od ostalih stranaka i svih drugih koji nemaju hrabrosti da događajima krenu u susret i prihvate odgovore koje je umesto nas već dao život. Složili se ili ne, ipak niko nije uspeo da pobegne od evolucije u društvu, pa neće ni oni koji misle da će nas pobediti razapinući nas na svakoj navodno spornoj temi u društvu koja nas čini drugačijim od većine političara i stranaka… Pre godinu dana je izgledalo da imamo istorijsku šansu da završimo sa krizom na Kosovu, sa situacijom u BiH, da otvorimo pregovore sa Evropskom unijom. Ta šansa je propuštena. Mi za to nismo dobili podršku birača, svi drugi su pokazali da nisu spremni da završe poslove od kojih zavisi budućnost Srbije i zato sada sa Borisom pokušavam da izgradim i program i mišiće kojima bismo formulisali i ostvarili interese našeg društva koji su preduslov moderne evropske Srbije.

Ko je došao na ideju da pravi savez SDS-a i LDP-a? Boris, vi ili možda Aleksandar Vučić? Znate da vas pojedini zovu Vučićevom opozicijom...

- Baš me briga za sve gluposti kojima nas osporavaju. U istom danu me jedni napadaju da po nalogu Amerikanaca rušim Vučića, dok me drugi kilavo ogovaraju, ne verujući ni sami sebi dok izgovaraju besmislice o meni koji tajno paktiram sa onim istim Vučićem koga rušim sa CIA. Sad shvatate zašto mi je glupo dok treba da se pravdam da li rušim Vučića, koga čuvam, ili čuvam Vučića, koga rušim. Nikad nisam bio beli listić, on za mene nikad nije bio Čerčil, vidim da je prešao Rubikon, a da li će biti bolji od onog iz devedesetih ili ćemo žaliti za tim istim Vučićem, zaista ne zavisi od mene, jer je moj odnos i prema njemu kao i prema svakome drugom, pa i meni samom, isključivo motivisan onim što smatram važnim za Srbiju. Za šest meseci, malo manje ili malo više, proći će izbori i mi nećemo biti u Vučićevoj Vladi. Siguran sam da se ni za šest meseci ljudi koji nas gađaju takvim optužbama neće osećati glupo, ali sam još uvereniji da će morati da pronađu neki novi besmisleni način da politiku odvuku od suštine i vrate u blato u kojem se danas nalazi.

Koliko često se čujete i viđate sa premijerom? Jesu li to poslovni, politički ili privatni razgovori?

- Nikad nisam krio svoje susrete sa njim. Oni nisu ni senzacija ni zavera. Kao i uvek, saznaće se na vreme sve o našim razgovorima. Oni su uvek bili otvoreni i vrlo konkretni.

Kako ocenjujete rad njegovog kabineta? Za šta biste mu rekli: „Svaka čast, Vučiću“?

- Moj stav prema radu ove vlade je sličan onom što piše u izveštaju Evropske komisije. U svakom poglavlju piše da su učinjeni neki pozitivni koraci, ali uvek postoji jedno „ali“ iza kojeg se se kaže da početni napori nisu dovoljni, da ima još mnogo da se uradi i da je Vlada u svakom od tih poslova bila neodlučna ili neiskrena.

Šta još Vučiću zamerate?

- Smeta mi što je svaki pozitivan korak koji je ova vlada pravila markiran sa jednim ili više negativnih. Smeta mi što su pokušaji uspostavljanja odnosa saradnje i pomirenja sa susednim zemljama uvek praćeni raspaljivanjem nacionalizma i mržnje. Smeta mi što je posle potpisivanja Briselskog sporazuma Srbija prelako skliznula u politiku koja je vodi u siguran poraz, s obzirom na to da svoj jedini smisao vidi u saplitanju Kosova. Smeta mi što je Srbija pre podne u Vašingtonu, Briselu ili Berlinu, a po podne u Moskvi, jer znam da ćemo

se, ako nastavimo ovako, pre ili kasnije probuditi u nekom novom balkanskom živom blatu, ostavljeni od svih njih i prepušteni sami sebi. Na kraju, ili pre svega, smeta mi klima konstantnih sukoba u našem društvu, u svakom segmentu javnog života, jer vidim da se svi prečesto osećamo kao statisti u životu koji u atmosferi najviše liči na neproglašeno ratno stanje.

Kako vama kao nekadašnjem bliskom saradniku premijera Zorana Đinđića zvuče porođenja Đinđića i Vučiča?

- Zvuče mi loše. Zvuči mi loše kad sa Zoranom pre svega porede mene, ali i bilo koga drugog, pa i samog Vučića.

Savez LDP-a i SDS-a otvoren je i za druge stranke, ima li mesta i za Borka Stefanovića?

- Meni je ipak čudno da neko krene u politiku kao monarhista, pa sa 40 godina otkrije marksizam. Političke saveze ne pravim prema ličnim simpatijama ili antipatijama, ali njegov polički manifest danas više izgleda kao izraz zakasnelog puberteta nego kao ozbiljna politička platforma.

U javnosti ste poznati kao neko ko živi, što se kaže, na viskoj nozi, imate li uopšte predstavu kako žive obični građani?

- Svako normalan zna koliko teško danas ljudi u Srbiji žive. Vodim firmu koju sam pokrenuo iz stečaja, plaćajući dugove koji su napravljeni pre mene. Odgovoran sam za živote preko 120 porodica. Oko sebe gledam svoju porodicu, prijatelje i saradnike čiji su životi ogledalo današnje Srbije. Otkad se bavim politikom, činim sve kako bi Srbija postala normalna zemlja, zemlja u kojoj se živi i stvara umesto zemlje u kojoj se preživljava i raspada. Žao mi je, ali su svi drugi političari imali veću odgovornost za Srbiju kakva je pred nama. Srećan sam što, uprkos svemu, mogu makar presudno da utičem na svoj život, što nisam dozvolio da ga pretvore u neki rijaliti svinjac.

A jeste li konačno uspeli da objasnite čime se bavite i od čega živite?

- Mislim da ljudi o mom životu znaju mnogo više nego što bi želeli. Stalno ih vrebam sa nekih naslovnih strana, baš kao što paparaci vrebaju mene gde god da mrdnem. Ko je do danas uspeo da ne zna čime se bavim i od čega živim, najbolje da ništa ne menja i da to mesto u glavi sačuva za neku pametniju informaciju.